У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Горан Тодоровић, адвокат из ..., против тужене Основне школе „Јастребачки партизани“ Мерошина, чији је пуномоћник Дамир Бранковић, адвокат из ..., ради утврђења и поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3218/22 од 06.12.2022. године, у седници одржаној 14.02.2024. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 3218/22 од 06.12.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Прокупљу П1 263/19 од 01.11.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи као незаконито решење туженог о престанку радног односа број .. од 30.08.2019. године и одлука органа управљања туженог број .. од 13.09.2019. године, као и да се обавеже тужена да тужиљу врати на рад. Ставом другим изреке, тужба тужиље којом је тражила да се утврди да је у радном односу на неодређено време код тужене услед преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време услед рада који је трајао дуже од пет дана од дана повратка запосленог ББ на рад, а почев од 25.09.2018. године је одбачена. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженој на име накнаде трошкова парничног поступка исплати 102.750,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 3218/22 од 06.12.2022. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда у ставу првом изреке и у ставу другом изреке и жалба тужиље одбијена, као неоснована. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке, тако што је обавезана тужиља да туженој на име трошкова парничног поступка исплати 93.000,00 динара, док је захтев туженог за накнаду трошкова преко наведеног износа па до износа досуђеног првостепеном пресудом од 102.750,00 динара одбијен, као неоснован. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану одлуку, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код тужене на радном месту наставника ... по основу више уговора о раду на одређено време, у периоду од 22.10.2012. године до 01.11.2018. године. Тужиља је од 01.11.2018. године била запослена на радном месту ... све до 30.08.2019. године, када јој је решењем тужене број .. престао радни однос истеком времена на који је заснован. Тужиља је против наведеног решења поднела жалбу школском одбору тужене који је исту решењем број .. од 13.09.2019. године, одбио, као неосновану. Тужбом поднетом 08.10.2019. године тужиља тражи поништај наведених решења тужене о престанку радног односа и утврђење преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев тужиље за поништај оспорених решења тужене налазећи да је тужиљи оспореним решењима тужене на законит начин престао радни однос истеком рока на који је заснован у складу са одредбом члана 175. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05...75/14). Првостепени суд је одбацио тужбу тужиље у делу који се односи на утврђење да је у радном односу на неодређено време услед прерастања радног односа налазећи да је тужба поднета по истеку преклузивног рока од 60 дана од дана сазнања за повреду права. Међутим, по аргументацији другостепеног суда, тужбени захтев за утврђење прерастања радног односа у неодређено време је неоснован јер у конкретном случају не може доћи до преображаја радног односа имајући у виду да је тужена основна школа а да у складу са одредбама члана 155. став 10. Закона о основама система образовања и васпитања не може доћи до преображаја радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време код послодаваца који се налазе у систему предшколског, основног или средњег образовања.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Тужиља је била у радном односу код тужене основне школе, која је установа образовања и васпитања, у ком смислу се на положај и права запослених код тужене примарно примењује Закон о основама система образовања и васпитања, док се у погледу питања која тим посебним прописом нису регулисана супсидијарно примењује Закона о раду као матични закон у области рада (члан 2. став 2. Закона о раду).

Оспореним решењем о престанку радног односа од 30.08.2019. године тужиљи, по занимању мастер учитељ, запосленој на пословима ... престао је радни однос 31.08.2019. године. Из образложења оспореног решења произилази да је тужиљи радни однос престао истеком рока на који је закључен уговор о раду у складу са одредбом члана 175. тачка 1. Закона о раду. Решењем Школског одбора од 13.09.2019. године одбијена је жалба тужиље на наведено решење од 30.08.2019. године, као неоснована.

Према члану 175. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05... 75/14), који је важио у време престанка радног односа тужиље, радни однос заснован на одређено радно време престаје истеком рока на који је заснован.

У складу са наведеном одредбом радни однос заснован на одређено време, по самом закону престаје истеком рока на који је заснован. У конкретном случају тужиља је уговором о раду од 31.10.2018. године засновала радни однос на одређено време до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, а најкасније до 31. августа текуће године. Дакле, код утврђеног чињеничног стања да је истекао рок за који је тужиља засновала радни однос код тужене наведеним уговором о раду, тужиљи је у складу са цитираном законском одредбом престао радни однос истеком рока на који је закључен уговор о раду. Код изложеног, оспорено решење о престанку радног односа није незаконито, као ни предметно решење школског одбора тужене, како правилно сматрају нижестепени судови.

Одредбе члана 132. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ број 72/09...52/11- који је важио у време заснивања радног односа тужиље) регулишу радни однос на одређено време. Ставом 9. овог члана је предвиђено да радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време.

Тужиља је, како произилази из утврђеног чињеничног стања била у радном односу код тужене на основу више уговора о раду на одређено време, и то на радном месту наставника ... у периоду од 22.10.2012. године до 01.11.2018. године, а од 01.11.2018. године до престанка радног односа на радном месту ... .

Дакле, како наведени Закон о основама система образовања и васпитања, као посебан закон (чија правила искључују општа правила), предвиђа да радни однос који је заснован на одређено време не може са прерасте у радни однос на неодређено време, односно изричито искључује могућност преображаја радног односа, правилан је закључак другостепеног суда да у конкретном случају није могло доћи до прерастања радног односа у радни однос на неодређено време.

Код изложеног неосновани су ревизијски наводи којима се указује на погрешну примену материјалног права.

Без значаја је указивање ревизије да је тужиља након повратка запосленог ББ на рад наставила да ради без закљученог уговора о раду и с тим у вези да се не ради о прерастању радног односа у радни однос на неодређено време, већ о ступању тужиље на рад без закљученог уговора о раду имајући у виду утврђено чињенично стање да је тужиља са туженом након тога закључила још два уговора о раду на одређено време (уговор о раду од 18.10.2018. године и од 31.10.2018. године).

Како се осталим наводима ревизије не доводи у сумњу правилност побијене пресуде, Врховни суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић