Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubodrag Nešković, advokat iz ..., protiv tuženog „ŠPIK IVERICA“ DOO Ivanjica, čiji je punomoćnik Zoran Marković, advokat iz ..., radi isplate razlike zarade, otpremnine i naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1251/13 od 15.04.2014. godine, u sednici održanoj 21.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1251/13 od 15.04.2014. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi, Sudske jedinice u Ivanjici P1 389/12 od 07.03.2013. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 389/12 od 04.04.2013. godine, stavom prvim izreke, tačkom 1. usvojen je zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu za period od 27.03.2006. godine do 27.11.2008. godine isplati na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade iznos od 1.464.868,72 dinara, sa kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže označene u ovom delu izreke od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate; tačkom 2. obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete za razliku između isplaćene i pripadajuće naknade zarade za neiskorišćeni godišnji odmor isplati iznos od 19.516,29 dinara sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 25.11.2008. godine do isplate; tačkom 3. obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete za razliku između isplaćene i pripadajuće otpremnine isplati iznos od 599.335,44 dinara sa kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 01.12.2008. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu uplati doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguanje i osiguranje za slučaju nezaposlenosti nadležnom Fondu RF PIO Filijala Ivanjica za period od 27.03.2006. godine do 27.11.2008. godine u skladu sa dosuđenim iznosima u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 484.260,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1251/13 od 15.04.2014. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade u periodu od 27.03.2006. godine do 27.11.2008. godine isplati iznos od 1.464.868,72 dinara, sa kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže označene u ovom stavu izreke od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate; na ime naknade štete za razliku između isplaćene i pripadajuće naknade zarade za neiskorišćeni godišnji odmor iznos od 19.516,29 dinara sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 25.11.2008. godine do isplate i na ime naknade štete za razliku između isplaćene i pripadajuće otpremnine za iznos od 599.335,44 dinara sa kamatom po stopi određenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate počev od 01.12.2008. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu uplati doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguanje i osiguranje za slučaju nezaposlenosti nadležnom Fondu RF PIO Filijala Ivanjica za period od 27.03.2006. godine do 27.11.2008. godine na potraživane iznose razlike zarade bliže određene u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilaca da tuženojna ime troškova postupka plati 85.500,00 dinara.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba radi isplate razlike zarade, otpremnine i naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor podneta je 09.07.2012. godine, a vrednost predmeta spora je 2.083.720,45 dinara. Spor je pravnosnažno okončan drugostepenom presudom donetom 15.04.2014. godine, pre stupanja na pravnu snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/82014), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine.

Članom 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), propisano je da protiv pravnsnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, stavom 2. da revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano, dok je stavom 3. propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnosti ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), propisano je da postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US i 74/13- US), nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama ovog zakona.

S obzirom da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 09.07.2012. godine, a postupak je okončan pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, to sledi da revizija tužioca nije dozvoljena, s obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već isplata razlike zarade, otpremnine i naknada štete.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

S obzirom na to da troškovi odgovora na reviziju nisu bili neophodni radi vođenja parnice, shodno članu 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić