Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Љубодраг Нешковић, адвокат из ..., против туженог „ШПИК ИВЕРИЦА“ ДОО Ивањица, чији је пуномоћник Зоран Марковић, адвокат из ..., ради исплате разлике зараде, отпремнине и накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1251/13 од 15.04.2014. године, у седници одржаној 21.12.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1251/13 од 15.04.2014. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожеги, Судске јединице у Ивањици П1 389/12 од 07.03.2013. године, која је исправљена решењем истог суда П1 389/12 од 04.04.2013. године, ставом првим изреке, тачком 1. усвојен је захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу за период од 27.03.2006. године до 27.11.2008. године исплати на име накнаде штете због мање исплаћене зараде износ од 1.464.868,72 динара, са каматом на појединачне месечне износе ближе означене у овом делу изреке од дана доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате; тачком 2. обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде штете за разлику између исплаћене и припадајуће накнаде зараде за неискоришћени годишњи одмор исплати износ од 19.516,29 динара са каматом по стопи предвиђеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 25.11.2008. године до исплате; тачком 3. обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде штете за разлику између исплаћене и припадајуће отпремнине исплати износ од 599.335,44 динара са каматом по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 01.12.2008. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу уплати доприносе за пензијско, инвалидско и здравствено осигуање и осигурање за случају незапослености надлежном Фонду РФ ПИО Филијала Ивањица за период од 27.03.2006. године до 27.11.2008. године у складу са досуђеним износима у ставу првом изреке. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова поступка плати 484.260,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1251/13 од 15.04.2014. године, ставом првим изреке, укинута је првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име накнаде штете због мање исплаћене зараде у периоду од 27.03.2006. године до 27.11.2008. године исплати износ од 1.464.868,72 динара, са каматом на појединачне месечне износе ближе означене у овом ставу изреке од дана доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате; на име накнаде штете за разлику између исплаћене и припадајуће накнаде зараде за неискоришћени годишњи одмор износ од 19.516,29 динара са каматом по стопи предвиђеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 25.11.2008. године до исплате и на име накнаде штете за разлику између исплаћене и припадајуће отпремнине за износ од 599.335,44 динара са каматом по стопи одређеној Законом о висини стопе затезне камате почев од 01.12.2008. године па до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је, као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу уплати доприносе за пензијско, инвалидско и здравствено осигуање и осигурање за случају незапослености надлежном Фонду РФ ПИО Филијала Ивањица за период од 27.03.2006. године до 27.11.2008. године на потраживане износе разлике зараде ближе одређене у ставу другом изреке. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужилаца да туженојна име трошкова поступка плати 85.500,00 динара.

Против правноснаже пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је дао одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије, применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Тужба ради исплате разлике зараде, отпремнине и накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор поднета је 09.07.2012. године, а вредност предмета спора је 2.083.720,45 динара. Спор је правноснажно окончан другостепеном пресудом донетом 15.04.2014. године, пре ступања на правну снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 55/82014), који је ступио на снагу 31.05.2014. године.

Чланом 403. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11), прописано је да против правнснажне пресуде донете у другом степену, странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде, ставом 2. да ревизија је увек дозвољена када је то посебним законом прописано, док је ставом 3. прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима када се тужбени захтев односи на утврђење права својине на непокретности или потраживање у новцу, на предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Чланом 23. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 55/14), прописано је да поступак који је започет по Закону о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС и 74/13- УС), није окончан пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама овог закона.

С обзиром да је тужба у овој правној ствари поднета 09.07.2012. године, а поступак је окончан пре ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, то следи да ревизија тужиоца није дозвољена, с обзиром да вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 100.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У овом случају се не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. ЗПП иако тужилац тражи заштиту права из радног односа, јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ исплата разлике зараде, отпремнине и накнада штете.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

С обзиром на то да трошкови одговора на ревизију нису били неопходни ради вођења парнице, сходно члану 154. став 1. ЗПП, то је одлучено као у ставу другом изреке применом члана 165. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић