Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2722/2023
01.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Branke Dražić, Branislava Bosiljkovića i Dragane Boljević članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 929/23 od 09.03.2023. godine, u sednici održanoj 01.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 929/23 od 09.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 929/23 od 09.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 929/23 od 09.03.2023. godine, u delu koji se revizijom pobija, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5460/21 od 08.12.2022. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za ishranu u toku rada isplati ukupan iznos od 118.293,75 dinara, za period od juna 2018. godine zaključno sa junom 2021. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa do isplate, na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za isti period ukupan iznos od 107.778,75 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog iznosa do isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje torškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 18/2020).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe stava 1. tog člana, pošto je odluka doneta u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj dana 05.07.2022. godine, a po kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenata za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podnta je 02.07.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 226.072,50 dinara.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi merodavni cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija je nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, odluka u stavu drugom izreke, doneta je primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Vesna Stanković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković