Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2722/2023
01.11.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Станковић, председника већа, Радославе Мађаров, Бранке Дражић, Бранислава Босиљковића и Драгане Бољевић чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Урош Митровић, адвокат из ..., против туженог Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић – Дедиње“ са седиштем у Београду, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 929/23 од 09.03.2023. године, у седници одржаној 01.11.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 929/23 од 09.03.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 929/23 од 09.03.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 929/23 од 09.03.2023. године, у делу који се ревизијом побија, потврђена је пресуда Првог основног суда у Београду П1 5460/21 од 08.12.2022. године којом је одбијен тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужени да јој на име накнаде за исхрану у току рада исплати укупан износ од 118.293,75 динара, за период од јуна 2018. године закључно са јуном 2021. године, у појединачним месечним износима са законском затезном каматом од доспећа сваког износа до исплате, на име регреса за коришћење годишњег одмора за исти период укупан износ од 107.778,75 динара, у појединачним месечним износима са законском затезном каматом од доспећа сваког износа до исплате и одлучено је да свака странка сноси своје торшкове поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011 ... 18/2020).
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној, на основу одредбе става 1. тог члана, пошто је одлука донета у складу са закључком усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној дана 05.07.2022. године, а по коме запослени којима се плате исплаћују у висини вредности минималне зараде у јавним службама, као корисницима буџетских средстава, остварују право на накнаду трошкова исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора по основу рада, применом коефицијената за обрачун и исплату плата у којем је садржан додатак на име тих накнада и саставни је део коефицијента за сваког запосленог.
Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.
Испитујући дозвољеност ревизије по члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.
У споровима ради новчаног потраживања из радног односа, ревизија је дозвољена под истим условима, као у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање. Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате накнаде трошкова за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора поднта је 02.07.2021. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 226.072,50 динара.
Како вредност предмета спора очигледно не прелази меродавни цензус од 40.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија је недозвољена.
Из наведених разлога, одлука у ставу другом изреке, донета је применом члана 413. ЗПП.
Председник већа – судија
Весна Станковић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић