Utvrđeno je da je Pravilnikom o radu tužene od decembra 2015 godine, pod rednim brojem 1.68 predviđeno je radno mesto rukovalac tehnike u štampariji u Radnoj jedinici u ... sa opisom poslova i propisanim uslovima III stepen stručne spreme, bez obzira na vrstu stručne spreme, šest meseci radnog iskustva u navedenom stepenu stručne spreme, osposobljenost za rad na odgovarajućoj opremi i mašini, a na koje poslove je tužilja ukazala kao poslove koje je mogla da obavlja. Utvrđeno je da je rešenjima tužene od 22.01.2016. godine BB otkazan ugovor o uređivanju međusobnih prava i odgovornosti od 23.11.2007. godine, a VV otkazan je ugovor o radu od 27.04.2007. godine sa pripadajućim aneksima, obema na poslovima rukovalac tehnike u štampariji u Radnoj jedinici u ..., usled prestanka potrebe za radom zaposlenih zbog organizacionih promena kod tužene koje su dovele do prestanka potrebe za obavljanje poslova koje su zaposlene obavljale, a razlozi nisu bili otklonjeni drugim merama zapošljavanja.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 75/14), kada su odbili zahtev tužilje za poništaj spornog rešenja od 10.06.2015. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 23.01.2007. godine, kao i zahtev da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i da joj prizna sva prava po osnovu rada.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene od 28.12.2012. godine nije predviđeno radno mesto ..., kao i da među radnim mestima nema radnog mesta za koje se u pogledu stručne spreme traži osnovna škola. Odredbom člana 88. Pravilnika o radu tužene od 28.01.2015. godine, predviđeno je da se višak zaposlenih iz člana 87. ovog pravilnika, u zavisnosti od razloga za prestanak potrebe za radom zaposlenih utvrđuje polazeći od sledećih okolnosti: zaposleni radi na poslovima za čijim obavljanjem je prestala potreba, zaposleni radi na poslovima čiji je obim smanjen i zaposleni se dobrovoljno prijavio da bude višak.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod tužene je došlo do ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena koje su dovele do smanjenja ukupnog broja zaposlenih. Tužena je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je donet 28.12.2009. godine ukinula poslove ... koji je tužilja obavljala, pa je tužilja proglašena tehnološkim viškom, a da do dana donošenja ovog rešenja ovi poslovi nisu sistematizovani kod tužene. Ukidanje poslova koje je tužilja obavljala predstavlja organizacionu promenu koja je dovela do prestanka potreba za njenim radom, te kako nakon vraćanja tužilje na rad (rešenjem tužene od 10.06.2015. godine) kod tužene, a shodno važećem Pravilniku nema poslova na koje bi tužilja mogla biti rasporođena, jer za obavljanje sistematizovanih poslova nema odgovarajući stepen stručne spreme, odnosno tužena nije imala mogućnost da tužilju rasporedi na drugo radno mesto, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, niti da joj obezbedi neku od mera zapošljavanja, a zbog čega joj je kao višku zaposlenih otkazan ugovor o radu, što je i bio razlog za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda zakonito sporno rešenje od 10.06.2015. godine o otkazu ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 23.01.2007. godine.

Suprotno revizijskim navodima da je tužena, s obzirom na činjenicu da joj je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 815/2014 od 16.10.2014. godine bilo naloženo vraćanje tužilje na rad, a u slučaju da nema radno mesto na koje bi trebalo da rasporedi tužilju, bila u obavezi da ga sistematizuje i da tužilju vrati na te poslove. Naime, organizacija rada je deo autonomije poslodavca, koji samostalno utvrđuje organizacionu strukturu i poslove koji se vrše u organizacionim delovima, radi obavljanja delatnosti ili u vezi sa obavljanjem delatnosti. Stoga sud nema ovlašćenje da ispituje opravdanost osnivanja ili ukidanja radnih mesta ili organizacionih celina, niti na koji pravno dozvoljeni način će poslodavac organizovati obavljanje određenih poslova, jer je to izričito ovlašćenje poslodavca na osnovu člana 24. Zakona o radu.

Kako je pobijano rešenje o otkazu ugovora uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 23.01.2007. godine zakonito, nisu ispunjeni uslovi iz člana 191. stav 1. Zakona o radu da tuženi tužilju vrati na rad, pa se revizijom neosnovano pobijaju nižestepene presude i u tom delu zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Primenom člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo, niti ujednačenije tumačenje prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić