Rev2 2820/2022 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2820/2022
08.02.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Savić, advokat iz ..., protiv tuženog Javno gradsko saobraćajno preduzeće „Novi Sad“ iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1595/22 od 10.05.2022. godine, u sednici održanoj 08.02.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1595/22 od 10.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1595/22 od 10.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 927/21 od 21.02.2022. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.02.2018. godine do 31.12.2018. godine isplati iznos od 292,51 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.02.2020. godine do konačne isplate i iznos od 64,74 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 17.02.2020. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1595/22 od 10.05.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena odluka o troškovima postupka sadržana u prvostepenoj presudi tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 39.800,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijene su u preostalom delu žalbe tužioca i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 9.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, a kod utvrđenja da cena rada koju je tuženi primenjivao pre početka primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 116/14 ... 95/18), nije bila utvrđena u skladu sa odredbama tada važećeg Kolektivnog ugovora tuženog. Ovo iz razloga što tuženi prilikom isplate zarada nije iscrpeo planiranu masu sredstava za zarade i preostala raspoloživa neutrošena sredstva za 2014., 2015., 2016., 2017., 2018. i 2019. godinu, u iznosima utvrđenim u prvostepenoj presudi. Na navedene iznose primenjeno je umanjenje od 10%, odnosno umanjenje 5%, u skladu sa Zakonom o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata kod korisnika javnih sredstava.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je dao pravno relevantne razloge za svoju odluku na kojima je zasnovana primena materijalnog prava. Pobijana odluka kojom je tužiocu dosuđena razlika zarade u utuženom periodu doneta je primenom odgovarajućih odredaba Zakona o radu (Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18), Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br. 116/14 ... 95/18), Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br.15/16 i 88/19) i Uredbe o načinu i kontroli obračuna isplate zarade u javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 27/14). Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati ugovorenu zaradu, u skladu sa Kolektivnim ugovorom poslodavca i zaključenim ugovorom o radu i sud štiti pravo zaposlenog na isplatu ugovorene zarade. Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“, br.15/16 i 88/19) primenjuje se na korisnike javnih sredstava, ali primenom propisanog umanjenja na osnovicu koja je utvrđena pravilnim množenjem cene radnog časa sa koeficijentom predviđenim Kolektivnim ugovorom poslodavca i fondom časova rada. Takva odluka drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o navedenom pravnom pitanju i stoga ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse o ovom pitanju, niti za novim tumačenjem prava. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, a u posebnoj reviziji tuženog nisu navedeni argumenti za prihvatanje odlučivanja o reviziji po osnovu člana 404. ZPP.

U skladu sa navedenim Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora iznosi 292,51 dinar. Kako vrednost predmeta spora u ovoj parnici ne prelazi iznos novčanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tuženog nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić