Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2823/2024
08.11.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Simonović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva zdravlja, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo Beograd, Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2082/24 od 12.07.2024. godine, u sednici održanoj 08.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2082/24 od 12.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 633/23 od 22.04.2024. godine, prvim stavom izreke, obavezana je tužena da na ime duga po rešenju Osnovnog suda u Vranju Ii 3551/17 od 21.06.2017. godine i zaključka javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića Ii 3182/17 od 19.07.2017. godine tužilji isplati pojedinačne mesečne iznose neisplaćenih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od 01.04.2013. godine do 31.11.2014. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i troškove izvršenja pred sudom i troškove izvršenja pred javnim izvršiteljem. Drugim stavom izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 43.148,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 36.000,00 dinara od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2082/24 od 12.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 633/23 od 22.04.2024. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014) propisano je da je Državno pravobranilaštvo organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije ( član 2. stavovi 1. i 2.); poslove iz nadležnosti pravobranilaštva obavlja pravobranilac i njegovi zamenici ( član 23. stav 1.); kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Državno pravobranlaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao advokat ( član 11. stav 4.).