Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2823/2024
08.11.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Станковић, председника већа, Радославе Мађаров и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Тања Симоновић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства здравља, коју заступа законски заступник Државно правобранилаштво Београд, Одељење у Лесковцу, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2082/24 од 12.07.2024. године, у седници одржаној 08.11.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2082/24 од 12.07.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П1 633/23 од 22.04.2024. године, првим ставом изреке, обавезана је тужена да на име дуга по решењу Основног суда у Врању Ии 3551/17 од 21.06.2017. године и закључка јавног извршитеља Александра Николића Ии 3182/17 од 19.07.2017. године тужиљи исплати појединачне месечне износе неисплаћених трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада за период од 01.04.2013. године до 31.11.2014. године, са законском затезном каматом од доспелости до исплате, као и трошкове извршења пред судом и трошкове извршења пред јавним извршитељем. Другим ставом изреке обавезана је тужена да тужиљи накнади парничне трошкове у износу од 43.148,00 динара са законском затезном каматом на износ од 36.000,00 динара од дана извршности до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2082/24 од 12.07.2024. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Врању П1 633/23 од 22.04.2024. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о посебној.

Испитујући дозвољеност ревизије, на основу члана 410. став 2. тачка 1. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Законом о правобранилаштву („Службени гласник РС“ број 55/2014) прописано је да је Државно правобранилаштво орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије ( члан 2. ставови 1. и 2.); послове из надлежности правобранилаштва обавља правобранилац и његови заменици ( члан 23. став 1.); када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Државно правобранлаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као адвокат ( члан 11. став 4.).