U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revidenta da je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, u suštini se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, iz kojih razloga se, saglasno članu 407. istog Zakona, revizija ne može izjaviti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi, da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima ..., na osnovu Ugovora o radu od 23.04.2002. godine. Aneksom od 18.06.2013. godine tužilja je premeštena na poslove ... u ... OJ Bolnice Surdulica. Navedeni aneks je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Surdulici P1 733/13 od 03.11.2015. godine poništen, jer posao na koji je tužilja premeštena nije odgovarao njenoj preostaloj radnoj sposobnosti. Nakon zaključenja spornog aneksa tužilja je u periodu od 10.07.2013. godine do 03.10.2013. godine bila na bolovanju, a u periodu od 04.10.2013. godine do 20.02.2014. godine neprekidno je odsustvovala sa rada, a svoj izostanak nije opravdala, zbog čega joj je tuženi rešenjem od 20.02.2014. godine, otkazao ugovor o radu. Tužilja je pre donošenja osporenog rešenja upozorena na postojanje razloga za otkaz.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu, jer je tužilja svojim ponašanjem učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, a normativni osnov za to sadržan je u odredbama člana 81. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog i člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani, te da je pravilno tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda za pravilnu primenu otkaznog razloga iz navedene zakonske odredbe, a u odnosu na povredu koja se tužilji stavlja na teret relevantne činjenice su da je tužilja odsustvovala sa rada i da je to odsustvo bilo neopravdano. U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilja bila neopravdano odsutna sa posla od 04.10.2013. godine, pa do donošenja rešenja o otkazu (20.02.2014. godine), jer o odsustvu i razlozima odsustva nije obavestila tuženog, niti je naknadno svoj izostanak sa posla opravdala. Ponašanje tužilje predstavlja nepoštovanje radne discipline zbog čega joj je osnovano otkazan ugovor o radu. Takođe, kako je sama tužilja svojim neodgovornim ponašanjem (nedolaženjem na posao duže od četiri meseca, a da o razlozima nije obavestila poslodavca) sebe dovela u situaciju da joj prestane radni odnos iz navedenog razloga, ona ne može sada sa uspehom isticati da joj je nezakonito prestao radni odnos.

Revizijskim navodima ne dovodi se u pitanje pravilnost odluka nižestepenih sudova, koji se odnose na dostavu upozorenja o razlozima za otkaz, jer je tuženi poštovao proceduru predviđenu odredbom člana 185. Zakona o radu. Naime, navedenom odredbom zakona potpuno je uređen način dostave, pa i u situaciji kada zaposlenom ne može da se dostavi pismeno u prostorijama poslodavca, niti na adresu njegovog prebivališta, u konkretnom slučaju izvršena je uredna dostava upozorenja na način kako je utvrđeno u toku postupka.

Takođe, suprotno navodima revizije, u sporu radi ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, već činjeničnim stanjem, a u konkretnom slučaju sve relevantne činjenice vezane za otkaz su identične u upozorenju i u rešenju o otkazu.

Imajući u vidu prethodno, nižestepenim presudama je dovoljno razjašnjeno pitanje vezano za osnov davanja otkaza ugovora o radu, pa se revizijskim navodima u suštini osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, te ih revizijski sud nije posebno ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, revizijom ne može pobijati. Osim toga, tuženi u reviziji ponavlja žalbene navode o kojima se drugostepeni sud detaljno i jasno izjasnio.

Kako je odbijen kao neosnovan glavni tužbeni zahtev, pravilno je odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, s obzirom na akcesioni karakter tog zahteva.

Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnosto otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić