У поступку доношења побијане пресуде нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, а наводима ревидента да је пред другостепеним судом учињена повреда поступка из члана 374. став 1. у вези члана 8. ЗПП, у суштини се оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање, из којих разлога се, сагласно члану 407. истог Закона, ревизија не може изјавити.

Из утврђеног чињеничног стања произлази, да је тужиља била у радном односу код туженог на неодређено време, на пословима ..., на основу Уговора о раду од 23.04.2002. године. Анексом од 18.06.2013. године тужиља је премештена на послове ... у ... ОЈ Болнице Сурдулица. Наведени анекс је правноснажном пресудом Основног суда у Сурдулици П1 733/13 од 03.11.2015. године поништен, јер посао на који је тужиља премештена није одговарао њеној преосталој радној способности. Након закључења спорног анекса тужиља је у периоду од 10.07.2013. године до 03.10.2013. године била на боловању, а у периоду од 04.10.2013. године до 20.02.2014. године непрекидно је одсуствовала са рада, а свој изостанак није оправдала, због чега јој је тужени решењем од 20.02.2014. године, отказао уговор о раду. Тужиља је пре доношења оспореног решења упозорена на постојање разлога за отказ.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да су у конкретном случају били испуњени услови за отказ уговора о раду, јер је тужиља својим понашањем учинила повреду радне обавезе која јој је стављена на терет, а нормативни основ за то садржан је у одредбама члана 81. Појединачног колективног уговора туженог и члана 179. став 1. тачка 3. Закона о раду.

Врховни касациони суд је оценио да разлози ревизије којима се указује на погрешну примену материјалног права нису основани, те да је правилно тужбени захтев одбијен као неоснован.

Одредбом члана 179. став 1. тачка 3. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05 ... 32/13), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

По оцени Врховног касационог суда за правилну примену отказног разлога из наведене законске одредбе, а у односу на повреду која се тужиљи ставља на терет релевантне чињенице су да је тужиља одсуствовала са рада и да је то одсуство било неоправдано. У конкретном случају, правилно су нижестепени судови закључили да је тужиља била неоправдано одсутна са посла од 04.10.2013. године, па до доношења решења о отказу (20.02.2014. године), јер о одсуству и разлозима одсуства није обавестила туженог, нити је накнадно свој изостанак са посла оправдала. Понашање тужиље представља непоштовање радне дисциплине због чега јој је основано отказан уговор о раду. Такође, како је сама тужиља својим неодговорним понашањем (недолажењем на посао дуже од четири месеца, а да о разлозима није обавестила послодавца) себе довела у ситуацију да јој престане радни однос из наведеног разлога, она не може сада са успехом истицати да јој је незаконито престао радни однос.

Ревизијским наводима не доводи се у питање правилност одлука нижестепених судова, који се односе на доставу упозорења о разлозима за отказ, јер је тужени поштовао процедуру предвиђену одредбом члана 185. Закона о раду. Наиме, наведеном одредбом закона потпуно је уређен начин доставе, па и у ситуацији када запосленом не може да се достави писмено у просторијама послодавца, нити на адресу његовог пребивалишта, у конкретном случају извршена је уредна достава упозорења на начин како је утврђено у току поступка.

Такође, супротно наводима ревизије, у спору ради оцене законитости решења о отказу уговора о раду суд није везан правном квалификацијом, већ чињеничним стањем, а у конкретном случају све релевантне чињенице везане за отказ су идентичне у упозорењу и у решењу о отказу.

Имајући у виду претходно, нижестепеним пресудама је довољно разјашњено питање везано за основ давања отказа уговора о раду, па се ревизијским наводима у суштини оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање, те их ревизијски суд није посебно испитивао, будући да се утврђено чињенично стање, у смислу одредбе члана 407. став 2. ЗПП, ревизијом не може побијати. Осим тога, тужени у ревизији понавља жалбене наводе о којима се другостепени суд детаљно и јасно изјаснио.

Како је одбијен као неоснован главни тужбени захтев, правилно је одбијен и захтев тужиље за враћање на рад, с обзиром на акцесиони карактер тог захтева.

Из напред наведених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачносто отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић