Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2742/13 od 25.10.2013 godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke u odnosu na uplatu premije za dobrovoljno penzijsko osiguranje u korist tužilaca AA i BB. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u delu stava prvog izreke u odnosu na tužilju VV, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tražila da tuženi u njenu korist uplati premiju za dobrovoljno penzijsko osiguranje kod Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „Dunav“ AD iz Beograda za period od 01.03.2006. godine do 16.08.2007. godine u iznosu od 43.500,00 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova postupka. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u delu stava prvog izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužiocima AA i BB na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 104.220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 87.000,00 dinara od 05.06.2013. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavetana je tužilja VV da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 60.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u stavu prvom i trećem izreke, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. ZPP, jer u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom ne odstupa se od sada važeće sudske prakse i pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 07.06.2019. godine.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljeno odlučivanje o reviziji tuženog, koja je izjavljena kao posebna revizija, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u ovom sporu radi uplate doprinosa za dobrovoljno penzijsko osiguranje podneta 14.02.2012. godine, a vrednost predmeta spora koja se pobija revizijom za oba tužioca je očigledno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako u ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog tužioca kao običnog suparničara, očigledno ne prelazi revizijski cenzus, izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković