Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2742/13 од 25.10.2013 године, одбијена је жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у делу става првог изреке у односу на уплату премије за добровољно пензијско осигурање у корист тужилаца АА и ББ. Ставом другим изреке, првостепена пресуда је преиначена у делу става првог изреке у односу на тужиљу ВВ, тако што је одбијен тужбени захтев којим је тражила да тужени у њену корист уплати премију за добровољно пензијско осигурање код Друштва за управљање добровољним пензијским фондом „Дунав“ АД из Београда за период од 01.03.2006. године до 16.08.2007. године у износу од 43.500,00 динара, као и захтев за накнаду трошкова поступка. Ставом трећим изреке, преиначена је одлука о трошковима поступка садржана у делу става првог изреке првостепене пресуде, тако што је тужени обавезан да тужиоцима АА и ББ на име трошкова парничног поступка исплати износ од 104.220,00 динара са законском затезном каматом на износ од 87.000,00 динара од 05.06.2013. године до исплате. Ставом трећим изреке, обаветана је тужиља ВВ да туженом на име трошкова поступка исплати износ од 60.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, побијајући је у ставу првом и трећем изреке, позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.

Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за дозвољеност ревизије на основу члана 404. ЗПП, јер у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе. Побијаном пресудом не одступа се од сада важеће судске праксе и правног става Врховног касационог суда усвојеног на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 07.06.2019. године.

Са изнетих разлога, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, није дозвољено одлучивање о ревизији туженог, која је изјављена као посебна ревизија, те је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија туженог није дозвољена.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је у овом спору ради уплате доприноса за добровољно пензијско осигурање поднета 14.02.2012. године, а вредност предмета спора која се побија ревизијом за оба тужиоца је очигледно испод динарске противвредности 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Како у овом спору из радног односа, који се не односи на заснивање, постојање и престанак радног односа из члана 441. ЗПП, вредност предмета спора побијаног дела за сваког тужиоца као обичног супарничара, очигледно не прелази ревизијски цензус, изјављена ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић