Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pitanje prava zaposlenih na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada uslovljeno je opštim aktom poslodavca i zaključenim ugovorom o radu, pa imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, s obzirom na to da ona ne odstupa od prakse ovog suda. Tuženi uz reviziju nije priložio odluke kao dokaz neujednačenog postupanja sudova u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, niti postoje druga pravna pitanja zbog kojih bi postojala potreba da se o reviziji izjavljenoj protiv dela odluke o glavnoj stvari odluči kao o posebnoj. Takođe, odluka o parničnim troškovima uslovljena je procesnom aktivnošću stranaka i uspehom u svakoj parnici, pa ni u ovom delu ne postoje pravna pitanja koja bi nalagala odlučivanje o posebnoj reviziji.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

U parnicama iz radnih odnosa, revizija je uvek dozvoljena po odredbi člana 441. ZPP u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U imovinskopravnim sporovima za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim sadržan u odredbi člana 403. stav 3. ZPP, po kojoj odredbi revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 17.03.2017. godine, vrednost predmeta spora je 24.706,54 dinara, pa kako ne prelazi navedeni imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, revizija je nedozvoljena.

Po odredbama člana 28. ZPP, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Pošto protiv odluke o troškovima postupka revizija nije dozvoljena po opštem režimu iz člana 403. ZPP, činjenica da je ova odluka preinačena bez uticaja je na njenu dozvoljenost.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je odluka u stavu trećem izreke doneta na osnovu člana 165. stav 1. i člana 154. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić