Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Питање права запослених на увећану зараду по основу прековременог рада условљено је општим актом послодавца и закљученим уговором о раду, па имајући у виду утврђено чињенично стање и разлоге на којима су засноване нижестепене пресуде, по оцени Врховног суда нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији, с обзиром на то да она не одступа од праксе овог суда. Тужени уз ревизију није приложио одлуке као доказ неуједначеног поступања судова у битно истоврсним чињеничним ситуацијама, нити постоје друга правна питања због којих би постојала потреба да се о ревизији изјављеној против дела одлуке о главној ствари одлучи као о посебној. Такође, одлука о парничним трошковима условљена је процесном активношћу странака и успехом у свакој парници, па ни у овом делу не постоје правна питања која би налагала одлучивање о посебној ревизији.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије као редовне по члану 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

У парницама из радних односа, ревизија је увек дозвољена по одредби члана 441. ЗПП у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

У имовинскоправним споровима за дозвољеност ревизије меродаван је општи режим садржан у одредби члана 403. став 3. ЗПП, по којој одредби ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета 17.03.2017. године, вредност предмета спора је 24.706,54 динара, па како не прелази наведени имовински цензус који омогућује изјављивање овог ванредног правног лека, ревизија је недозвољена.

По одредбама члана 28. ЗПП, ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева, док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Пошто против одлуке о трошковима поступка ревизија није дозвољена по општем режиму из члана 403. ЗПП, чињеница да је ова одлука преиначена без утицаја је на њену дозвољеност.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Наводи одговора на ревизију нису били потребни за доношење одлуке Врховног суда, па је одлука у ставу трећем изреке донета на основу члана 165. став 1. и члана 154. ЗПП.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић