Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2022/19 od 20.05.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavovima prvom, drugom i petom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavovima sedmom i osmom izreke i u tom delu predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima ..., prema Ugovoru o radu od 15.05.2010. godine, sa punim radnim vremenom uz isplatu minimalne zarade. Tuženi je sačinio Sporazum o prestanku radnog odnosa od 28.10.2013. godine koji tužilja nije potpisala, nakon čega je doneto pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu od 06.12.2013. godine. U rešenju je navedeno da se tužilji otkazuje ugovor o radu iz razloga navedenih u pisanom upozorenju i dokaza koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz, a koji su prethodno dostavljeni zaposlenom i da se ugovor o radu otkazuje iz razloga propisanih članom 179. stav 2. i 3. Zakona o radu. U upozorenju zaposlenom na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, datiranom sa 22.11.2013. godine, navedeno je da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. i 3. Zakona, i to da je utvrđeno da je tužilja svojom krivicom učinili povredu radne obaveze i da ne poštuje radnu disciplinu pa je njeno ponašanje takvo da ne može nastaviti da radi na poslovima ... kod tuženog. Upozorenje o otkazu ugovora o radu i rešenje o otkazu ugovora o radu dostavljeni su tužilji preko oglasne table, jer je na adresi prebivališta bila nepoznata.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito i tuženi obavezan da tužilji naknadi štetu u vidu izgubljene zarade i uplati pripadajuće doprinose obaveznog osiguranja nadležnim fondovima.

Prema članu 180. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 ... 32/213), poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1. – 6. ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana od dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Prema stavu 2. ovog člana, u upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Prema članu 185. stav 1. tog zakona, ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

U konkretnom slučaju, upozorenje o otkaznim razlozima i pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrže obrazloženje o činjenicama i dokazima koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, odnosno koje povrede radne obaveze i povrede radne discipline je tužilja učinila, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tuženi nije sproveo zakonitu proceduru prilikom donošenja otkaznog rešenja. Zato je pravilno pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito, pa je tuženi u obavezi da tužilji isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa članom 191. stav 2. Zakona o radu.

Nisu od značaja revizijski navodi koji se odnose na sporazum o prestanku radnog odnosa, koji tužilja nije potpisala i koji nije bio predmet poništaja u ovoj parnici, kao ni navodi da tužilja nije radila kod tuženog u periodu od 19.10.2013. godine do donošenja otkaznog rešenja zbog bolovanja, jer je utvrđeno da tuženi prilikom otkaza ugovora o radu nije sproveo zakonitu proceduru.

Iz navednih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić