Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2022/19 од 20.05.2020. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда исправљена решењем у ставовима првом, другом и петом изреке. Ставом другим изреке укинута је првостепена пресуда исправљена решењем у ставовима седмом и осмом изреке и у том делу предмет је враћен истом суду на поновно суђење.

Против другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. важећег Закона о парничном поступку - ЗПП и утврдио да ревизија туженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се одређено не указује на битне повреде поступка које могу бити ревизијски разлог у смислу члана 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог била у радном односу на неодређено време на пословима ..., према Уговору о раду од 15.05.2010. године, са пуним радним временом уз исплату минималне зараде. Тужени је сачинио Споразум о престанку радног односа од 28.10.2013. године који тужиља није потписала, након чега је донето побијано решење о отказу уговора о раду од 06.12.2013. године. У решењу је наведено да се тужиљи отказује уговор о раду из разлога наведених у писаном упозорењу и доказа који указују да су се стекли услови за отказ, а који су претходно достављени запосленом и да се уговор о раду отказује из разлога прописаних чланом 179. став 2. и 3. Закона о раду. У упозорењу запосленом на постојање разлога за отказ уговора о раду, датираном са 22.11.2013. године, наведено је да постоје разлози за отказ уговора о раду из члана 179. став 2. и 3. Закона, и то да је утврђено да је тужиља својом кривицом учинили повреду радне обавезе и да не поштује радну дисциплину па је њено понашање такво да не може наставити да ради на пословима ... код туженог. Упозорење о отказу уговора о раду и решење о отказу уговора о раду достављени су тужиљи преко огласне табле, јер је на адреси пребивалишта била непозната.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је у нижестепеним пресудама примењено материјално право када је побијано решење о отказу уговора о раду поништено као незаконито и тужени обавезан да тужиљи накнади штету у виду изгубљене зараде и уплати припадајуће доприносе обавезног осигурања надлежним фондовима.

Према члану 180. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ 24/05 ... 32/213), послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду у случају из члана 179. тач. 1. – 6. овог закона запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање 5 радних дана од достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења. Према ставу 2. овог члана, у упозорењу послодавац је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење. Према члану 185. став 1. тог закона, уговор о раду отказује се решењем у писаном облику и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку.

У конкретном случају, упозорење о отказним разлозима и побијано решење о отказу уговора о раду не садрже образложење о чињеницама и доказима који указују да су се стекли услови за отказ уговора о раду, односно које повреде радне обавезе и повреде радне дисциплине је тужиља учинила, па је правилан закључак нижестепених судова да тужени није спровео закониту процедуру приликом доношења отказног решења. Зато је правилно побијано решење о отказу уговора о раду поништено као незаконито, па је тужени у обавези да тужиљи исплати накнаду штете у висини изгубљене зараде и уплати доприносе за обавезно социјално осигурање, у складу са чланом 191. став 2. Закона о раду.

Нису од значаја ревизијски наводи који се односе на споразум о престанку радног односа, који тужиља није потписала и који није био предмет поништаја у овој парници, као ни наводи да тужиља није радила код туженог у периоду од 19.10.2013. године до доношења отказног решења због боловања, јер је утврђено да тужени приликом отказа уговора о раду није спровео закониту процедуру.

Из наведних разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић