.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3026/2019
23.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Zorane Delibašić, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih AD ''BB'' ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i AD za ... „VV“, ..., čiji je punomoćnik Borislav Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1175/19 od 11.04.2019. godine, na sednici održanoj 23.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1175/19 od 11.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1175/19 od 11.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 869/18 od 21.01.2019. godine, stavom prvim izreke obavezani su tuženi da tužiocu, za period maj 2015. godine - avgust 2015. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada solidarno isplate pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u stavu prvom izreke presude. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi AD za ... „VV“, ..., da tužiocu, za period septembar 2015. godine-februar 2018. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u stavu drugom izreke presude. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu, za period maj 2015. godine - avgust 2015. godine, na ime naknade troškova regresa za godišnji odmor solidarno isplate pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u stavu trećem izreke presude. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi AD za ... „VV“ da tužiocu, za period septembar 2015. godine-februar 2018. godine, na ime naknade troškova regresa za godišnji odmor, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u stavu četvrtom izreke. Stavom petim izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca po istom osnovu, a u delu potraživanja dospelih u periodu 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine. Stavom šestim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1175/19 od 11.04.2019. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se o revizijama odlučuje kao o izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijama se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate, podneta je 31.05.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne opredeljena je na iznos koji ne ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe .
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
