Rev2 3035/2018 - 2 - U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilji je u ovom parničnom postupku, u svim fazama postupka, bilo omogućeno da raspravlja pred sudom, tako da se revizijom nosnovano ukazuje na bitnu povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene po Ugovoru o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br. .. od 09.11.2016. godine, na radnom mestu „nastavnik ...“. Zaključkom br. .. od 20.10.2010. godine, direktor tužene je pokrenuo disciplinski postupak protiv tužilje, zbog osnovane sumnje da je 06.10.2010. godine, na četvrtom času u prepodnevnoj smeni, učinila povredu zabrane diskriminacije i zabrane psihičkog zlostavljanja učenika iz člana 44. st. 1 i 2. i člana 45 stav 6. Zakona o osnovama sisitema obrazovanja i vaspitanja, kao i čl. 9. i 10. st. 1, 2, 3. i 6. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih kod tužene, na taj način što je učeniku, koji ima oštećen sluh i teško se izražava, verbalnim obraćanjem i komentarima, ugrozila psihičko i emocionalno zdravlje i dostojanstvo.

Rešenjem od 20.10.2010. godine, tužilja je privremeno udaljena sa rada počev od 21.10.2010. godine. Na usmenoj raspravi u disciplinskom postupku, tužilja je u prisustvu punomoćnika dana 12.11.2010. godine iznela svoju odbranu . Rešenjem direktora škole broj .. od 26.11.2010. godine, tužilji je prestao radni odnos otkazom Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti. Tužilja je oglašena krivom za izvršenu povredu zabrane diskriminacije i zbog učinjenog verbalnog psihičkog nasilja i izrečena joj je disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Rešenjem Školskog odbora od 28.12.2010. godine, poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak. Po pribavljenom mišljenju sindikata, u ponovnom postupku direktor je doneo novo rešenje 31.12.2010. godine, kojim je tužilja oglašena krivom za izvršenu povredu zabrane diskriminacije i verbalno i psihičko zlostavljanje deteta. Tužilja je protiv drugog rešenja podnela prigovor Školskom odboru tužene, o kome nije odlučeno, već je tužena 24.01.2011. godine donela zaključak, koji sadrži pouku o pravu na sudsku zaštitu protiv konačnog rešenja donetog u ovom disciplinskom postupku.

Tokom postupka je utvrđeno da je tužilja 06.10.2010. godine, u toku četvrtog časa, u prepodnevnoj smeni u razredu VI ..., postavila pitanje: “Kako se izračunava nepoznati činilac?“. Za odgovor se javio učenik BB, koji je započeo odgovor rečima „od proizvoda“ kada je zastao i ubrzo nastavio „podelimo poznatim činiocem“. Tužilja je komentarisala odgovor rečima „kakva je to rečenica“ i „šta si rekao“, što je izazvalo reakciju učenika koji je počeo da plače. Ostali učenici u razredu su objašnjavali da učenik tako govori, jer nema dobar sluh, a tužilja je odgovorila da učenik šestog razreda treba da zna padeže i ukoliko ih nije naučio da to treba da uradi, nakon čega je nastavila da radi po redovnom programu. Usled ponašanja tužilje, učenik, koji je odgovarao, doživeo je traumu i osetio javno poniženje pred razredom, jer je sve komentare o svom govoru i izražavanju doživeo na način da su usmereni na njegov slabiji sluh.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o pretanku radnog odnosa i vraćanje na rad.

Prema članu 139. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/09....), kao posebnog propisa, koji se primenjuje na osnovu člana 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05.. 54/09), zaposleni u ustanovama može da odgovara, između ostalog, za povredu zabrana propisanih ovim zakonom.

Odredbom člana 142. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisano je da direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak protiv zaposlenog, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi i pismenu odbranu, dok je u stavu 7. istog člana propisano da se po sprovedenom postupku donosi rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim, u kom slučaju se izriče i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti. Članom 143. stav 2. navedenog zakona je propisano da zaposlenom koji izvrši povredu zabrana, propisanih članom 44 – 46. istog zakona, prestaje radni odnos kada odluka direktora o utvrđenoj odgovornosti postane konačna i oduzima se licenca.

Disciplinski postupak protiv tužilje je sproveden saglasno članu 142. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, budući da je postupak pokrenut zaključkom direktora i da je tužilji na raspravi u disciplinskom postupku bilo omogućeno pravo na odbranu, koju je tužilja izložila u prisustvu advokata. Po sprovedenom postupku, direktor tužene je doneo odluku kojom je tužilja oglašena krivom zbog povrede zabrane diskriminacije učenika i povrede zabrane psihičkog nasilja prema učenicima i izrečena joj je mera prestanka radnog odnosa. Odluka o disciplinskoj odgovornosti i kazni postala je konačna, zbog čega je mogla biti predmet sudske zaštite.

Prema članu 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u ustanovama je zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i učesnika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti odnosno seksualna zloupotreba dece i učenika ili zaposlenih (stav 1.). Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog (stav 2.). Pod psihičkim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i učenika ili zaposlenog (stav 6.).

Neosnovan je navod revizije da je ponašanje tužilje od strane nižestepenih sudova pogrešno okvalifikovano kao psihičko nasilje ili zlostavljanje učenika u ustanovi obrazovanja i vaspitanja. Psihičko nasilje je svako neadekvatno ponašanje koje vređa psihičko zdravlje i dostojanstvo deteta. Prosvetni radnici u svakoj situaciji treba da prilagode svoj odnos prema deci na način da ne vređaju njihovu ličnost i dostojanstvo. Taj standard (i kazna za njegovo nepoštovanje) se posebno strogo i bez olakšavajućih okolnosti primenjuje u situaciji kada dete ima nedostatak ili hendikep koji ga čini nesigurnim. Primedbe koje je tužilja, kao profesor ..., iznela nisu bile adekvatne, jer se nisu odnosile na nastavnu oblast ..., već na govor i način izražavanja učenika koji ima slabiji sluh. Tužilja je verbalnim ponašanjem izazvala emocionalnu reakciju učenika i celog razreda, čime je ugroženo psihičko zdravlje i dostojanstvo učenika. Prema tome, tužilja je povredila zabranu psihičkog nasilja u ustanovama, zbog čega joj je zakonito izrečena mera prestanka radnog odnosa, pa tužena nije u obavezi da tužilju vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim revizijskim navodima se u pretežnom delu osporava ocena izvedenih dokaza i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić