Рев2 3035/2018 - 2 - У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Тужиљи је у овом парничном поступку, у свим фазама поступка, било омогућено да расправља пред судом, тако да се ревизијом носновано указује на битну повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 7. Закона о парничном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код тужене по Уговору о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности бр. .. од 09.11.2016. године, на радном месту „наставник ...“. Закључком бр. .. од 20.10.2010. године, директор тужене је покренуо дисциплински поступак против тужиље, због основане сумње да је 06.10.2010. године, на четвртом часу у преподневној смени, учинила повреду забране дискриминације и забране психичког злостављања ученика из члана 44. ст. 1 и 2. и члана 45 став 6. Закона о основама сиситема образовања и васпитања, као и чл. 9. и 10. ст. 1, 2, 3. и 6. Правилника о дисциплинској и материјалној одговорности запослених код тужене, на тај начин што је ученику, који има оштећен слух и тешко се изражава, вербалним обраћањем и коментарима, угрозила психичко и емоционално здравље и достојанство.

Решењем од 20.10.2010. године, тужиља је привремено удаљена са рада почев од 21.10.2010. године. На усменој расправи у дисциплинском поступку, тужиља је у присуству пуномоћника дана 12.11.2010. године изнела своју одбрану . Решењем директора школе број .. од 26.11.2010. године, тужиљи је престао радни однос отказом Уговора о уређивању међусобних права, обавеза и одговорности. Тужиља је оглашена кривом за извршену повреду забране дискриминације и због учињеног вербалног психичког насиља и изречена јој је дисциплинска мера престанка радног односа. Решењем Школског одбора од 28.12.2010. године, поништено је првостепено решење и предмет враћен на поновни поступак. По прибављеном мишљењу синдиката, у поновном поступку директор је донео ново решење 31.12.2010. године, којим је тужиља оглашена кривом за извршену повреду забране дискриминације и вербално и психичко злостављање детета. Тужиља је против другог решења поднела приговор Школском одбору тужене, о коме није одлучено, већ је тужена 24.01.2011. године донела закључак, који садржи поуку о праву на судску заштиту против коначног решења донетог у овом дисциплинском поступку.

Током поступка је утврђено да је тужиља 06.10.2010. године, у току четвртог часа, у преподневној смени у разреду VI ..., поставила питање: “Како се израчунава непознати чинилац?“. За одговор се јавио ученик ББ, који је започео одговор речима „од производа“ када је застао и убрзо наставио „поделимо познатим чиниоцем“. Тужиља је коментарисала одговор речима „каква је то реченица“ и „шта си рекао“, што је изазвало реакцију ученика који је почео да плаче. Остали ученици у разреду су објашњавали да ученик тако говори, јер нема добар слух, а тужиља је одговорила да ученик шестог разреда треба да зна падеже и уколико их није научио да то треба да уради, након чега је наставила да ради по редовном програму. Услед понашања тужиље, ученик, који је одговарао, доживео је трауму и осетио јавно понижење пред разредом, јер је све коментаре о свом говору и изражавању доживео на начин да су усмерени на његов слабији слух.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право, када је одбијен тужбени захтев за поништај решења о претанку радног односа и враћање на рад.

Према члану 139. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр. 72/09....), као посебног прописа, који се примењује на основу члана 2. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр.24/05.. 54/09), запослени у установама може да одговара, између осталог, за повреду забрана прописаних овим законом.

Одредбом члана 142. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања, прописано је да директор установе покреће и води дисциплински поступак против запосленог, док је одредбом става 2. истог члана прописано да запослени мора бити саслушан, са правом да изложи своју одбрану, сам или преко заступника, а може за расправу да достави и писмену одбрану, док је у ставу 7. истог члана прописано да се по спроведеном поступку доноси решење којим се запослени може огласити кривим, у ком случају се изриче и дисциплинска мера, ослободити од одговорности или се поступак може обуставити. Чланом 143. став 2. наведеног закона је прописано да запосленом који изврши повреду забрана, прописаних чланом 44 – 46. истог закона, престаје радни однос када одлука директора о утврђеној одговорности постане коначна и одузима се лиценца.

Дисциплински поступак против тужиље је спроведен сагласно члану 142. Закона о основама система образовања и васпитања, будући да је поступак покренут закључком директора и да је тужиљи на расправи у дисциплинском поступку било омогућено право на одбрану, коју је тужиља изложила у присуству адвоката. По спроведеном поступку, директор тужене је донео одлуку којом је тужиља оглашена кривом због повреде забране дискриминације ученика и повреде забране психичког насиља према ученицима и изречена јој је мера престанка радног односа. Одлука о дисциплинској одговорности и казни постала је коначна, због чега је могла бити предмет судске заштите.

Према члану 45. Закона о основама система образовања и васпитања, у установама је забрањено: физичко, психичко и социјално насиље; злостављање и занемаривање деце и учесника; физичко кажњавање и вређaње личности односно сексуална злоупотреба деце и ученика или запослених (став 1.). Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног или понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика или запосленог (став 2.). Под психичким насиљем, у смислу става 1. овог члана, сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета и ученика или запосленог (став 6.).

Неоснован је навод ревизије да је понашање тужиље од стране нижестепених судова погрешно оквалификовано као психичко насиље или злостављање ученика у установи образовања и васпитања. Психичко насиље је свако неадекватно понашање које вређа психичко здравље и достојанство детета. Просветни радници у свакој ситуацији треба да прилагоде свој однос према деци на начин да не вређају њихову личност и достојанство. Тај стандард (и казна за његово непоштовање) се посебно строго и без олакшавајућих околности примењује у ситуацији када дете има недостатак или хендикеп који га чини несигурним. Примедбе које је тужиља, као професор ..., изнела нису биле адекватне, јер се нису односиле на наставну област ..., већ на говор и начин изражавања ученика који има слабији слух. Тужиља је вербалним понашањем изазвала емоционалну реакцију ученика и целог разреда, чиме је угрожено психичко здравље и достојанство ученика. Према томе, тужиља је повредила забрану психичког насиља у установама, због чега јој је законито изречена мера престанка радног односа, па тужена није у обавези да тужиљу врати на рад, у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

Осталим ревизијским наводима се у претежном делу оспорава оцена изведених доказа и правилност утврђеног чињеничног стања, што није дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. тачка 2. ЗПП.

На основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић