Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23) i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog počev od 06.05.1985. godine do 21.04.2009. godine, u periodu od 17.01.2003. godine do 02.07.2007. godine obavljala je poslove ... kod tuženog, a zatim raspoređena na poslove ..., te je sa tuženim zaključila ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 22.02.2008. godine. Tužilja je završila ... fakultet i stekla sedmi stepen stručne spreme. Tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji 09.04.2009. godine, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...) i člana 3. Pravilnika o disciplini i ponašanju zaposlenih u Arhivu Srbije, kao i članu 35. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama kulture, jer je tužilja učinila povredu discipline i pravila ponašanja, propisana u članu 3. alineja 6. neovlašćeno zadržavanje arhivske građe koja se ne koristi u redovnom procesu rada, alineja 13, smetanje drugih zaposlenih u radu, alineja 16 – izazivanje tuče, svađe, vređanja drugih zaposlenih i slično i alineja 17, uznemiravanje i seksualno uznemiravanje zaposlenih ili stranaka naznačenih Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog. Naime, tužilja je 02.02.2009. godine unela privatni foto-aparat u prostorije tužene i tom prilikom neovlašćeno fotografisala izložbenu salu u kojoj zaposleni obavljaju poslove sređivanja i obrade arhivske građe, te je neovlašćeno fotografisala arhivsku građu i na ovaj način ometala i uznemiravala zaposlene u procesu obavljanja poslova. Bez obzira na opomenu tužilja je i dalje 03.02.2009. godine vršila snimanje arhivske građe mobilnim telefonom. Takođe, neovlašćeno je zadržavala arhivsku građu koja se ne koristi u redovnom procesu rada, što je utvrdila Komisija u izveštaju 05 broj 31/5 od 04.02.2009. godine. Tužilji je dostavljeno upozorenje na razloge za otkaz ugovora o radu na koje se tužilja izjasnila 12.02.2009. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, nalazeći da je tužilja svojim ponašanjem učinila povredu radne discipline koja joj je stavljena na teret osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu, i to neovlašćeno zadržavanje arhivske građe koja se koristi u redovnom procesu rada, da je suprotno pravilima iz člana 3. alineja 6. Pravila o disciplini i ponašanju u Arhivu Srbije, koji propisuje da se povredom radne discipline i pravila ponašanja smatra neovlašćeno zadržavanje arhivske građe koja se ne koristi u redovnom procesu rada, suprotno organizaciji rada i ustanovljenim pravilima ponašanja na radu kod tuženog zadržala arhivsku građu koja nije bila upotrebljena u redovnom procesu rada, da je isto utvrđeno iz pisanog izveštaja tuženog od 04.02.2009. godine, da je na taj način svesno povredila radnu disciplinu zbog čega je i osporeno rešenje zakonito i osnovano, da je za otkaz ugovora o radu dovoljna jedna povreda radne discipline, kao u ovom slučaju.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Naime, odredbom člana 24. Zakona o kulturnim dobrima propisano je da arhivsku građu čine izvorni i reproduktivni pisani, crtani, kompjuterizovani, štampani, fotografisani, filmovani, mikrofilmovani, fotografisani ili na drugi način zabeleženi dokumentarni materijal od posebnog značaja za nauku i kulturu koji je nastao u radu državnih organa i organizacija, organa jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, političkih organizacija i njihovih organa, ustanova i drugih organizacija, verskih zajednica kao i pojedinaca, bez obzira na to kada je i gde je nastao i da li se nalazi u ustanovama zaštite ili van njih. Odredbom člana 39. stav 1. istog zakona propisano je da se sređena i popisana arhivska građa predaje na čuvanje nadležnom arhivu posle 30 godina, računajući od dana nastanka građe.

Odredbom člana 3. stav 1. alineja 6, 13, 16. i 17. Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih u Arhivu Srbije, propisano je da se povredom discipline i pravila ponašanja smatra: neovlašćeno zadržavanje arhivske građe, koja se ne koristi u redovnom procesu rada, smetanje drugih zaposlenih u radu, izazivanje tuče, svađe i vređanja drugih zaposlenih i slično, uznemiravanje i seksualno uznemiravanje zaposlenih ili stranaka.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05, 61/2005 i 54/2009), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebu poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Imajući u vidu da je tužilja svojim ponašanjem svojom krivicom učinila povredu radne discipline i pravila ponašanja propisana u članu 3. stav 1. alineja 6. Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih u Arhivu Srbije, tako što je neovlašćeno zadržavala arhivsku građu koja se ne koristi u redovnom procesu rada, pa su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu tužilji, zbog čega su pravilno nižestepeni sudovi odbili zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito osporeno rešenje od 09.04.2009. godine o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 22.02.2008. godine. Kako odluka o zahtevu tužilje za naknadu štete zavisi od osnovanosti zahteva za poništaj osporenog rešenja kojim je tužilji prestao radni odnos, to su pravilno nižestepeni sudovi primenom člana 191. Zakona o radu odbili zahtev za naknadu štete zbog izgubljene zarade, neiskorišćenog godišnjeg odmora i zahtev za uplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

Neosnovani su navodi revizije da tužilja nije učinila povredu pravila discipline i ponašanja, te da dokumenti koji su pronađeni u njenoj kancelariji ne predstavljaju arhivsku građu, s obzirom da kod tuženog važe precizna pravila o postupanju sa materijalom sa kojim zaposleni rade i sa kojim su zaduženi, a da je tužilja neovlašćeno zadržala arhivsku građu koja se ne koristi u redovnom procesu rada, utvrdila je i komisija tužene u izveštaju od 04.02.2009. godine.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković