Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilje, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilja u reviziji neosnovano ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku. Na osnovu te odredbe Zakona, o tome koje će činjenice da uzme kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savezne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, pa je osporavanje ocene dokaza bez uticaja na odlučivanje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene radila na poslovima ... poslovnim korisnicima u Odeljenju za prodaju malim i srednjim preduzećima u ..., na osnovu ugovora o radu br. ... od ...2018. godine. Upozorenjem o postojanju razloga za otkaz tog ugovora o radu, koje je tužilji dostaljeno ...2019. godine pod br. ..., tuženi je tužilji ukazao da je učinila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačke 1, 2. i 5. Zakona o radu i člana 15. Ugovora o radu, kojim je propisano da poslodavac može otkazati ugovor o radu ako zaposleni nesavesno izvršava radne obaveze, zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje, falsifikuje zvanična dokumenta pravnih lica od kojih zavisi nastanak, trajanje i prestanak nekog prava poslodavca, kao i zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Po prijemu izjašnjenja tužilje na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od ...2019. godine, tuženi je tužilji, pobijanim rešenjem, otkazao ugovor o radu, pri čemu upozorenje i pobijano rešenje sadrže iste razloge za prestanak radnog odnosa tužilji. Prema razlozima pobijanog rešenja, tužilja je Službi za podršku prodaje malim i srednjim preduzećima u ... dostavljala dokumentaciju ... (...) koja nije iz arhive tog Centra, odnosno nije verodostojna. Pored toga, tužilja je 09.10.2018. godine, Službi tuženog dostavila zahtev Privrednog društva ''...'', da se brojevi ... i ..., sa tarifima i ugovornom obavezom prebace na nove brojeve koji bi se ustupili drugom preduzeću, s tim da doplata ostaje na njihovom ugovoru. Istog dana je dostavila saglasnost ... da se isti brojevi preuzmu na njihov ugovor a da se paketi prebace na brojeve korisnika gde ugovorne obaveze ističu u narednim mesecima, a da prethodno nije obavestila nadređene niti je od rukovodilaca tražila saglasnost za prebacivanje ugovorne obaveze. Pored toga, tužilja je neovlašćeno dostavljala zahteve za korisnike Eparhiju ... – Hram Sv. ... i Eparhiju ... – Crkvena opština ..., s obzirom da ona, prema ugovornoj obavezi može da radi samo sa malim i srednjim preduzećima. Za podnošenje zahteva za kupovinu telefona po povlašćenoj ceni, uz odgovarajuću ugovornu obavezu i sukcesivno podnošenjem zahteva u ime korisnika za prenos brojeva i ugovornih obaveza na druge korisnike i to na brojeve koji nisu imali ugovornu obavezu i nakon toga, često istog dana, kao i zahteva za deaktiviranje ustupljenih linija, korisnici nisu imali saznanja, niti su, na svojim računima, imali mogućnost da vide ''preuzete'' brojeve. ''Telekom Srbija'' a.d. je oštećen, jer na taj način nisu realizovane ili nisu realizovane u celosti ugovorne obaveze za mesečne pretplate za brojeve koji su neovlašćeno preneti na druga pravna lica. Tužilja se izjasnila da smatra da nije postupila suprotno pravilima i uputstvima jer joj ta pravila i uputstva nikada nisu dostavljena, te da na njen način rada nije bilo prigovora niti opomena od strane poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio, nalazeći da se ne radi o opravdanom otkaznom razlogu imajući u vidu da tuženi nije upozorio tužilju da je njeno postupanje suprotno pravilima, pa je ona tako postupala uz znanje i saglasnost nadređenih.

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, donetom nakon rasprave pred tim sudom, ukinuo prvostepenu presudu i presudio tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio, primenom odredbe člana 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 ... 95/2018), u vezi odredbe člana 15. Ugovora o radu zaključenom između parničnih stranaka pod br. ... od ...2018. godine, kojom su regulisani razlozi zbog kojih se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, a isti se tiču radne sposobnosti zaposlenog, povrede radne obaveze (nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, zloupotreba položaja ili prekoračenje ovlašćenja) i nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca. Po oceni drugostepenog suda, tužilja je postupila suprotno Metodologiji rada podrške prodaje malim i srednjim preduzećima iz januara 2017. godine, u delu koji se tiče ustupanja ugovora između različitih korisnika kod tuženog, propisane procedure i načina postupanja zaposlenih kod tuženih, kojom je uređeno da se prenos brojeva, odnosno ustupanje ugovora između korisnika vrši aneksom ugovora koji se dostavlja korisniku putem pošte ili preko menadžera prodaje u štampanoj ili elektronskoj formi, pri čemu služba podrške vrši neophodne promene po prijemu uredne dokumentacije od strane ovlašćenih lica službene prodaje, tako što se sa realizacijom zahteva otpočinje isključivo na osnovu potpisanog i aneksom ugovora od strane ovlašćenih lica ili zastupnika firmi davaoca ili primaoca usluga. Tužilja je svom neposrednom rukovodiocu dostavila zahtev za promenu ugovorne obaveze i promenu tarife korisnika ... za već postojeće brojeve telefona ... i ..., dok u elektronskom pismu kojim zahteva saglasnost za vršenje promene, shodno Metodologiji rada podrške prodaje malim i srednjim preduzećima, nije postojao zahtev za davanje saglasnosti za ustupanje tih linija od strane PD ''...'', drugom korisniku, odnosno ... Nakon što je od svog rukovodioca pribavila saglasnost za promenu ugovorne obaveze i promenu tarifnog korisnika ... na navedenim brojevima telefona, koje je ... već koristio, tužilja je Službi podrške prosledila navedenu saglasnost i uz istu dostavila zahtev ... za promenu tarife za navedene brojeve telefona, ali je pored toga, u zahtevu bio naveden i zahtev za preuzimanje linija ... i ... od PD ''...', pri čemu za ovu promenu tužilja nije pribavila neophodnu saglasnost šefa Službe za ... malim i srednjim preduzećima, ..., niti je pribavila potpisani aneks ugovora o ustupanju ugovora sa potpisima korisnika, čime je postupila suprotno Metodologiji za podršku prodaje malim i srednjim preduzećima iz januara 2017. godine i učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret. Na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje za vraćanje na rad, nalazeći da je pobijano rešenje kojim joj je otkazan ugovor o radu doneto u zakonito sprovedenom postupku, dok je tužbu tužilje za raspoređivanje na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi odbacio primenom odredbe člana 16. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da raspoređivanje zaposlenih nije u sudskoj nadležnosti, već u isključivoj nadležnosti poslodavca.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, odbijanjem tužbenog zahteva tužilje, pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/2018), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, pod tačkom 1), ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, pod tačkom 2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja i pod tačkom 5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštih aktom, odnosno ugovorom o radu.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka pod br. ... od ....2018. godine, članom 15. ugovoren je otkaz od strane poslodavca tako što se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako on svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, pod tačkom 1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako ne poštuje disciplinu poslodavca, propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju, tužilja je kod tuženog obavljala poslove ... poslovnim korisnicima u Odeljenju za prodaju malim i srednjim preduzećima u ..., tako što je rad obavljala na osnovu Metodologije rada podrške prodaji malim i srednjim preduzećima. Pri ustupanju mobilne linije sa jednog na drugo pravno lice, tužilja je iskoristila saglasnost svog neposrednog rukovodioca datu za ''skidanje'' ugovornih obaveza srpsko-ruskog humanitarnog centra za dva broja radi obnove ugovora, a onda tu saglasnost prosledila Službi podrške sa prilogom i dokumentacijom od firme ''...'', za skidanje ugovornih obaveza od te firme sa prenosom na srpsko-ruski humanitarni centar, bez zahteva nadležnog pravnog lica. Pošto je za zakonitost odluke o otkazu ugovora o radu dovoljno da je zaposleni učinio jednu od više povreda radnih obaveza koje su mu rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret, sledi da je drugostepeni sud pravilno zaključio da je tužbeni zahtev tužilje za poništaj pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu neosnovan, a s tim u vezi neosnovan je i njen zahtev za vraćanje na rad kod poslodavca.

Neosnovani su navodi revizije tužilje da se ne može utvrditi šta je ona konkretno učinila i kojom radnjom, jer nije navedena radnja izvršenja povreda radne discipline, mesto i vreme kada je ista učinjena. Suprotno tim navodima revizije, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu, kao i upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje mu je prethodilo, sadrže detaljno obrazloženje o događajima koji su bili povod za pokretanje disciplinskog postupka i utvrđivanje odgovornosti tužilje, na način na koji je tužilji omogućio da se izjasni na upozorenje, što je ona i učinila izjašnjenjem od 23.08.2019. godine. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je tužilja zloupotrebila zvanična dokumenta pravnih lica, prekoračila i zloupotrebila svoja ovlašćenja, nesavesno i nemarno izvršavala svoje radne obaveze i prekršila radnu disciplinu, suprotno dužnosti zaposlenog da se uzdržava od svih postupaka koji predstavljaju zloupotrebu posla koji obavlja, što znači da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tužene, pa je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, a zahtev tužilje za njegov poništaj neosnovan, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud. Zbog toga tužilja neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije i za sudske takse, nisu bili potrebni, u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković