Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је доставио одговор на ревизију тужиље, захтевајући накнаду трошкова ревизијског поступка.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Тужиља у ревизији неосновано указује да је другостепени суд учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1., у вези члана 8. Закона о парничном поступку. На основу те одредбе Закона, о томе које ће чињенице да узме као доказане одлучује суд по свом уверењу, на основу савезне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка, па је оспоравање оцене доказа без утицаја на одлучивање.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код тужене радила на пословима ... пословним корисницима у Одељењу за продају малим и средњим предузећима у ..., на основу уговора о раду бр. ... од ...2018. године. Упозорењем о постојању разлога за отказ тог уговора о раду, које је тужиљи достаљено ...2019. године под бр. ..., тужени је тужиљи указао да је учинила повреду радне обавезе из члана 179. став 2. тачке 1, 2. и 5. Закона о раду и члана 15. Уговора о раду, којим је прописано да послодавац може отказати уговор о раду ако запослени несавесно извршава радне обавезе, злоупотреби положај или прекорачи овлашћење, фалсификује званична документа правних лица од којих зависи настанак, трајање и престанак неког права послодавца, као и због непоштовања радне дисциплине прописане актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца из члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду. По пријему изјашњења тужиље на упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду од ...2019. године, тужени је тужиљи, побијаним решењем, отказао уговор о раду, при чему упозорење и побијано решење садрже исте разлоге за престанак радног односа тужиљи. Према разлозима побијаног решења, тужиља је Служби за подршку продаје малим и средњим предузећима у ... достављала документацију ... (...) која није из архиве тог Центра, односно није веродостојна. Поред тога, тужиља је 09.10.2018. године, Служби туженог доставила захтев Привредног друштва ''...'', да се бројеви ... и ..., са тарифима и уговорном обавезом пребаце на нове бројеве који би се уступили другом предузећу, с тим да доплата остаје на њиховом уговору. Истог дана је доставила сагласност ... да се исти бројеви преузму на њихов уговор а да се пакети пребаце на бројеве корисника где уговорне обавезе истичу у наредним месецима, а да претходно није обавестила надређене нити је од руководилаца тражила сагласност за пребацивање уговорне обавезе. Поред тога, тужиља је неовлашћено достављала захтеве за кориснике Епархију ... – Храм Св. ... и Епархију ... – Црквена општина ..., с обзиром да она, према уговорној обавези може да ради само са малим и средњим предузећима. За подношење захтева за куповину телефона по повлашћеној цени, уз одговарајућу уговорну обавезу и сукцесивно подношењем захтева у име корисника за пренос бројева и уговорних обавеза на друге кориснике и то на бројеве који нису имали уговорну обавезу и након тога, често истог дана, као и захтева за деактивирање уступљених линија, корисници нису имали сазнања, нити су, на својим рачунима, имали могућност да виде ''преузете'' бројеве. ''Телеком Србија'' а.д. је оштећен, јер на тај начин нису реализоване или нису реализоване у целости уговорне обавезе за месечне претплате за бројеве који су неовлашћено пренети на друга правна лица. Тужиља се изјаснила да сматра да није поступила супротно правилима и упутствима јер јој та правила и упутства никада нису достављена, те да на њен начин рада није било приговора нити опомена од стране послодавца.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев тужиље усвојио, налазећи да се не ради о оправданом отказном разлогу имајући у виду да тужени није упозорио тужиљу да је њено поступање супротно правилима, па је она тако поступала уз знање и сагласност надређених.

Другостепени суд је, побијаном пресудом, донетом након расправе пред тим судом, укинуо првостепену пресуду и пресудио тако што је тужбени захтев тужиље одбио, применом одредбе члана 179. став 2. тачка 1, 2. и 5. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/2005 ... 95/2018), у вези одредбе члана 15. Уговора о раду закљученом између парничних странака под бр. ... од ...2018. године, којом су регулисани разлози због којих се запосленом може отказати уговор о раду, а исти се тичу радне способности запосленог, повреде радне обавезе (несавесно и немарно извршавање радних обавеза, злоупотреба положаја или прекорачење овлашћења) и непоштовање радне дисциплине прописане актом послодавца. По оцени другостепеног суда, тужиља је поступила супротно Методологији рада подршке продаје малим и средњим предузећима из јануара 2017. године, у делу који се тиче уступања уговора између различитих корисника код туженог, прописане процедуре и начина поступања запослених код тужених, којом је уређено да се пренос бројева, односно уступање уговора између корисника врши анексом уговора који се доставља кориснику путем поште или преко менаџера продаје у штампаној или електронској форми, при чему служба подршке врши неопходне промене по пријему уредне документације од стране овлашћених лица службене продаје, тако што се са реализацијом захтева отпочиње искључиво на основу потписаног и анексом уговора од стране овлашћених лица или заступника фирми даваоца или примаоца услуга. Тужиља је свом непосредном руководиоцу доставила захтев за промену уговорне обавезе и промену тарифе корисника ... за већ постојеће бројеве телефона ... и ..., док у електронском писму којим захтева сагласност за вршење промене, сходно Методологији рада подршке продаје малим и средњим предузећима, није постојао захтев за давање сагласности за уступање тих линија од стране ПД ''...'', другом кориснику, односно ... Након што је од свог руководиоца прибавила сагласност за промену уговорне обавезе и промену тарифног корисника ... на наведеним бројевима телефона, које је ... већ користио, тужиља је Служби подршке проследила наведену сагласност и уз исту доставила захтев ... за промену тарифе за наведене бројеве телефона, али је поред тога, у захтеву био наведен и захтев за преузимање линија ... и ... од ПД ''...', при чему за ову промену тужиља није прибавила неопходну сагласност шефа Службе за ... малим и средњим предузећима, ..., нити је прибавила потписани анекс уговора о уступању уговора са потписима корисника, чиме је поступила супротно Методологији за подршку продаје малим и средњим предузећима из јануара 2017. године и учинила повреду радне обавезе која јој је стављена на терет. На основу одредбе члана 191. став 1. Закона о раду, другостепени суд је одбио тужбени захтев тужиље за враћање на рад, налазећи да је побијано решење којим јој је отказан уговор о раду донето у законито спроведеном поступку, док је тужбу тужиље за распоређивање на послове који одговарају њеној стручној спреми одбацио применом одредбе члана 16. став 1. и 2. Закона о парничном поступку, налазећи да распоређивање запослених није у судској надлежности, већ у искључивој надлежности послодавца.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је, одбијањем тужбеног захтева тужиље, правилно применио материјално право.

Одредбом члана 179. став 2. Закона о раду (''Службени гласник РС'', бр. 24/05...95/2018), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду aко својом кривицом учини повреду радне обавезе и то, под тачком 1), ако несавесно или немарно извршава радне обавезе, под тачком 2) ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења и под тачком 5) ако учини другу повреду радне обавезе утврђене општих актом, односно уговором о раду.

Уговором о раду закљученим између парничних странака под бр. ... од ....2018. године, чланом 15. уговорен је отказ од стране послодавца тако што се запосленом може отказати уговор о раду ако он својом кривицом учини повреду радне обавезе и то, под тачком 1) ако несавесно или немарно извршава радне обавезе и ако не поштује дисциплину послодавца, прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

У конкретном случају, тужиља је код туженог обављала послове ... пословним корисницима у Одељењу за продају малим и средњим предузећима у ..., тако што је рад обављала на основу Методологије рада подршке продаји малим и средњим предузећима. При уступању мобилне линије са једног на друго правно лице, тужиља је искористила сагласност свог непосредног руководиоца дату за ''скидање'' уговорних обавеза српско-руског хуманитарног центра за два броја ради обнове уговора, а онда ту сагласност проследила Служби подршке са прилогом и документацијом од фирме ''...'', за скидање уговорних обавеза од те фирме са преносом на српско-руски хуманитарни центар, без захтева надлежног правног лица. Пошто је за законитост одлуке о отказу уговора о раду довољно да је запослени учинио једну од више повреда радних обавеза које су му решењем о отказу уговора о раду стављене на терет, следи да је другостепени суд правилно закључио да је тужбени захтев тужиље за поништај побијаног решења о отказу уговора о раду неоснован, а с тим у вези неоснован је и њен захтев за враћање на рад код послодавца.

Неосновани су наводи ревизије тужиље да се не може утврдити шта је она конкретно учинила и којом радњом, јер није наведена радња извршења повреда радне дисциплине, место и време када је иста учињена. Супротно тим наводима ревизије, побијано решење о отказу уговора о раду, као и упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду које му је претходило, садрже детаљно образложење о догађајима који су били повод за покретање дисциплинског поступка и утврђивање одговорности тужиље, на начин на који је тужиљи омогућио да се изјасни на упозорење, што је она и учинила изјашњењем од 23.08.2019. године. На основу утврђеног чињеничног стања следи да је тужиља злоупотребила званична документа правних лица, прекорачила и злоупотребила своја овлашћења, несавесно и немарно извршавала своје радне обавезе и прекршила радну дисциплину, супротно дужности запосленог да се уздржава од свих поступака који представљају злоупотребу посла који обавља, што значи да је њено понашање такво да не може да настави рад код тужене, па је побијано решење о отказу уговора о раду законито, а захтев тужиље за његов поништај неоснован, како је правилно закључио другостепени суд. Због тога тужиља неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку, имајући у виду његов исход.

На основу одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Туженом трошкови ревизијског поступка на име ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав ревизије и за судске таксе, нису били потребни, у смислу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић