Ispitujući pravilnost pobijane presude saglasno članu 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je tužiočeva revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ – „Aleksinački rudnik“ iz Aleksinca, gde obavlja poslove ... . Prilikom obavljanja redovnih radnih zadataka dana ...2015. godine na tužioca se iz pravca radilišta obrušio materijal koji ga je udario u predeo levog ramena i ruke. Prema nalazu veštaka medicinske struke tužilac je tom prilikom zadobio tešku telesnu povredu u vidu nagnječenja levog ramena sa rascepom tetive nadgrebnog mišića lakta i šake. Prema tuženikovoj Tabeli za utvrđivanje gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditet), kod tužioca je došlo do umanjenja radne sposobnosti za 15% (122b Tabele).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti da je u vreme tužiočevog povređivanja njegov poslodavac od opšte odgovornosti bio osiguran polisom 19 br. 61640093 0, zaključenom između pomenutog javnog preduzeća i tužene, kao osiguravača, te da je po nastupanju osiguranog slučaja tužena tužiocu materijalnu štetu u vidu obeštećenja po danu odsustva sa rada radi lečenja isplatila u visini od 20.000,00 dinara (100,00 dinara dnevno), prvostepeni sud je tužbeni zahtev u celosti usvojio. Prigovor nedostatka pasivne legitimacije istaknut od strane tužene ocenio je neosnovanim, jer odgovornost tužene proizlazi iz polise kao ugovora o osiguranju koji je važio u vreme tužiočevog povređivanja, a neosnovanost prigovora podeljene odgovornosti sledi iz okolnosti da je tužilac na propisan način koristio zaštitnu opremu i rukovao sredstvima rada. Zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos novčanog obeštećenja od 100.000,00 dinara tužiocu je dosuđena shodno članu 277. stav 1. ZOO.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev kao neosnovan odbio sa obrazloženjem da je tuženikov cenzor nastalu povredu kvalifikovao kao laku telesnu povredu, pa kako tužilac nije dokazao da je lekarska komisija Repbuličkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u postupku ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja utvrdila postojanje invaliditeta kod tužioca, tužbeni zahtev je odbijen.

Vrhovni kasacioni sud je drugostepenu presudu preinačio i prvostepenu odluku potvrdio, ocenivši osnovanim navode tužiočeve revizije da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 897. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o osiguranju ugovorač osiguranja obavezuje da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje ( osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili da učini nešto drugo.

Članom 898. stav 1. ZOO propisano je da događaj s obzirom na koji se zaključuje osiguranje (osigurani slučaj) mora biti budući, neizvestan i nezavisan zbog isključive volje ugovarača.

U vreme važenja polise osiguranja zaključene shodno članu 901. stav 1. ZOO u pisanoj formi i potpisanoj od strane ugovarača – tužiočevog poslodavca i tužene, došlo je do nastupanja osiguranog slučaja, koji je saglasno veštačenju provedenom shodno članu 259. ZPP, kod tužioca prouzrokovao tešku telesnu povredu. Prema Tabeli tužene navedena povreda je kod tužioca proizvela gubitak radne sposobnosti od 15%. Na osnovu citiranih odredbi materijalnog prava i člana 919. stav 1. ZOO, kojim je propisana dužnost osiguravača da po nastupanju osiguranog slučaja isplati naknadu ili svotu određenu ugovorom, pravilno je prvostepeni sud tuženu obavezao na isplatu traženog novčanog obeštećenja, čija je visina opredeljena prema visini ugovorene sume osiguranja od 800.000,00 dinara. Na dosuđeni iznos naknade štete tužiocu je zakonska zatezna kamata dosuđena shodno članu 277. stav 1. ZOO.

Protivno oceni drugostepenog suda da u odsustvu nalaza lekarske komisije RF PIO tužilac nije dokazao postojanje umanjenja radne sposobnosti, tužilac je shodno članu 228. ZPP tu bitnu činjenicu dokazao predlažući medicinsko veštačenje, kao dokazno sredstvo propisano članom 259. ZPP, jer je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev zasnovan na ugovornoj odgovornosti tužene, a ne na pravima zaposlenih propisanim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Pravilnom primenom člana 153. stav 1. člana 154. i člana 163. stav 1. i 2. ZPP, te odredaba Advokatske i taksene tarife, prvostepeni sud je tuženu obavezao na naknadu troškova parničnog postupka.

Na osnovu izložene pravne argumentacije, shodno članu 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 153. stav 1., člana 154. i člana 163. stav 2. u vezi sa stavom 165. stav 2. ZPP, a njihova visina je odmerena u iznosu do 18.000,00 dinara za sastav revizije od strane advokata i u iznosu od po 24.400,00 dinara na ime sudske takse za reviziju i revizijsku odluku.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić