Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Božidara Vujičića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Jeftić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1373/19 od 30.05.2019. godine, u sednici održanoj 22.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1373/19 od 30.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1373/19 od 30.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 38/18 od 31.01.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke usvojen je u celosti primarni tužbeni zahtev tužioca. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno isplate ukupno 53.081,38 dinara i to: na ime naknade štete zbog neisplaćenog toplog obroka za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine od 27.350,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.10.2018. godine do isplate i 10.812,70 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate na pojedinačne pripadajuće mesečne iznose naknade po ovom osnovu od dospelosti svakog iznosa zaključno sa 30.10.2018. godine, kao i na ime naknade štete zbog neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora 10.662,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2018. godine do isplate i 4.256,02 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate na pojedinačne mesečne iznose po ovom osnovu od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa zaključno sa 30.10.2018. godine. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka od 39.923,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1373/19 od 30.05.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi su solidarno obavezani da navedene naknade tužiocu plate za period od 01.03.2015. godine do 01.09.2015. godine. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 05.04.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 53.081,38 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić