.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3106/2020
10.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Konstantin Rankov, advokat iz ..., protiv tuženih GG i DD, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Deana Berak Savković, advokat iz ... i tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4434/19 od 16.06.2020. godine, na sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4434/19 od 16.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4434/19 od 16.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 59/18 od 22.05.2019.godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tužene da solidarno isplate tužilji AA na ime glavnice iznos od 49.745,62 dinara, tužilji BB na ime glavnice iznos od 43.500.00 dinara i tužilji VV na ime glavnice iznos od 68.920,95 dinara, sve sa zateznom kamatom od 01.10.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženima GG i DD solidarno isplate troškove postupka u iznosu od 51.750,00 dinara, kao i da tuženoj Republici Srbiji solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4434/19 od 16.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih GG i DD za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata neisplaćenog dela zarade i naknade za korišćenje godišnjeg odmora, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev odbijen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilaca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, odnosno ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta 16.01.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svaku od tužilja kreće se od 43.500,00 dinara do 68.920,95 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
