Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3126/2021
08.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Mile Romčević i Dragana Romčević advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse, Uprava za opštu logistiku, Direkcija za usluge standarda, VU „Dedinje“ iz Beograda, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o revizijama tužilje i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1698/21 od 28.04.2021. godine, na sednici održanoj 08.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije parničnih stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1698/21 od 28.04.2021. godine.
Svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2744/19 od 015.01.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku od 22.09.2020. godine. Tužbeni zahtev je delimično usvojen tako što je obavezana tužena da, na ime razlike između osnovne zarade u visini minimalne zarade i isplaćene osnovne zarade u periodu od 01.07.2016. do 30.11.2019. godine, isplati tužilji iznos od 390.553,28 dinara ukupno sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose na način opisan u stavu drugom izreke i da za tužilju, na iznose dosuđene stavom drugim izreke, obračuna i uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje (stav treći izreke). Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj, na ime razlike između zahtevanog vojnog dodatka od 20% i isplaćenog od 15% za period od 01.07.2016. do 30.11.2019. godine, isplati iznos od 30.148,44 dinara ukupno sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose na način opisan u tom stavu izreke, a stavom petim izreke odbijen je i za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovicu iz stava četvrtog izreke presude. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 79.514,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1698/21 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom stavu izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju su blagovremeno izjavile i tužilja i tužena, obe pobijajući presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tužilja i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.
Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizijā u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP, Vrhovni sud je našao da su obe revizije nedozvoljene.
U postupku u parnicama iz radnih odnosa revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, prema članu 441. ZPP. Ukoliko se u ovoj vrsti spora tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je slučaj u konkretnom sporu, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 14.08.2019. godine radi isplate novčanih potraživanja na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade i zahtevanog i isplaćenog vojnog dodatka. Revizijom protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja pobija deo kojim je odbijen njen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 30.148,44 dinara na ime razlike između zahtevanog i isplaćenog vojnog dodatka, a tužena deo kojim je obavezana da isplati tužilji iznos od 390.553,28 dinara na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade.
Budući da vrednost predmeta spora oba dela presude koje svojim revizijama pobijaju tužilja i tužena ne prelaze dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, izjavljene revizije su nedozvoljene, te ih je Vrhovni sud odbacio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Vrhovni sud je, primenom čl. 165. stav 1. i 153. stav 1. ZPP, stavom drugim izreke odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka, pošto nijedna od njih nije uspela u postupku po izjavljenom pravnom leku.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić