Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3126/2021
08.06.2023. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији су пуномоћници Миле Ромчевић и Драгана Ромчевић адвокати из ..., против тужене Републике Србије, Министарство одбране, Сектор за материјалне ресурсе, Управа за општу логистику, Дирекција за услуге стандарда, ВУ „Дедиње“ из Београда, коју заступа Војно правобранилаштво из Београда, ради исплате, одлучујући о ревизијама тужиље и тужене изјављеним против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1698/21 од 28.04.2021. године, на седници одржаној 08.06.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољене ревизије парничних странака изјављене против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1698/21 од 28.04.2021. године.

Свака странка сноси своје трошкове ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 2744/19 од 015.01.2021. године, ставом првим изреке, дозвољено је преиначење тужбе као у поднеску од 22.09.2020. године. Тужбени захтев је делимично усвојен тако што је обавезана тужена да, на име разлике између основне зараде у висини минималне зараде и исплаћене основне зараде у периоду од 01.07.2016. до 30.11.2019. године, исплати тужиљи износ од 390.553,28 динара укупно са законском затезном каматом на појединачно означене месечне износе на начин описан у ставу другом изреке и да за тужиљу, на износе досуђене ставом другим изреке, обрачуна и уплати припадајуће доприносе за обавезно социјално осигурање (став трећи изреке). Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да јој, на име разлике између захтеваног војног додатка од 20% и исплаћеног од 15% за период од 01.07.2016. до 30.11.2019. године, исплати износ од 30.148,44 динара укупно са законском затезном каматом на појединачно означене месечне износе на начин описан у том ставу изреке, а ставом петим изреке одбијен је и за уплату доприноса за обавезно социјално осигурање на основицу из става четвртог изреке пресуде. Ставом шестим изреке, обавезана је тужена да накнади тужиљи трошкове парничног поступка у износу од 79.514,00 динара са законском затезном каматом од дана наступања услова за извршење до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1698/21 од 28.04.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су жалбе странака и потврђена првостепена пресуда у ставу другом, трећем, четвртом, петом и шестом ставу изреке. Ставом другим изреке одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену ревизију су благовремено изјавиле и тужиља и тужена, обе побијајући пресуду због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, а тужиља и због погрешно утврђеног чињеничног стања.

Тужиља је поднела одговор на ревизију тужене.

Испитујући дозвољеност изјављених ревизијā у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП, Врховни суд је нашао да су обе ревизије недозвољене.

У поступку у парницама из радних односа ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа, према члану 441. ЗПП. Уколико се у овој врсти спора тужбени захтев односи на потраживање у новцу, као што је случај у конкретном спору, дозвољеност ревизије се има ценити према члану 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС, на дан подношења тужбе.