Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilja je 04.01.2016. godine sa tuženim zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme, sa početkom rada od 15.01.2016. godine, kojim je predviđen probni rad u trajanju od 6 meseci počev od dana stupanja na rad. Rešenjem tužene od 12.07.2016. godine, utvrđeno je da tužilji prestaje radni odnos istekom roka probnog rada utvrđenog ugovorom o radu, jer u periodu probnog rada nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti. U postupku je utvrđeno da je tužilja radila kod tuženog počev od 02.03.2014. do 31.122015. godine po više ugovora o radu na određeno vreme, da je sve vreme radila na istoj poziciji kao i po ugovoru o radu od 04.01.2016. godine, kao prodavac bančinih proizvoda CRO, odnosno CSO. Neposredni rukovodilac tužilji je bio direktor filijale u ..., a njegov pretpostavljeni je generalni menadžer. Prilikom ocenjivanja neposredni rukovodilac je rad tužilje prvobitno vrednovao ocenom 2, obrazlažući da je tužilja rad obavljala na isti način kao i prethodne dve godine, ali su rezultati njenog rada bili lošiji, pa je zbog primedbi na njen stav prema radu i ravnodušnost prema loše ostvarenim rezultatima rada, zajedno sa glavnim menadžerom, njen rad vrednovao ocenom 1,81. Na ovaj način ocenjena je lošije od BB, drugog zaposlenog koji je radio na istim poslovima kao i tužilja, pa je istekom ugovorenog perioda probnog rada doneto pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu. U obrazloženju rešenja se navodi da je u toku probnog rada njen rad pratio neposredni menadžer, po čijem obrazloženom mišljenju (oceni) zaposlena nije pokazala dovoljan stepen radnih i stručnih sposobnosti za obavljanje poslova za koje je zasnovala radni odnos sa probnim radom, zbog čega joj je primenom člana 36. stav 4. u vezi člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, radni odnos prestao istekom roka na koji je ugovoren probni rad.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravnosnažnom odlukom odbijen je tužbeni zahtev za poništaj pobijanog rešenja o otkazu, kao i zahtev za naknadu štete u vidu izgubljene zarade i vraćanje na rad, uz zaključak nižestepenih sudova da je tužilji radni odnos prestao na zakonom propisan način.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Mogućnost zasnivanja radnog odnosa uz ugovaranja perioda probnog rada i njegovo najduže trajanje, prestanak radnog odnosa pre isteka perioda probnog rada uz ostavljanje otkaznog roka od najmanje 5 radnih dana i prestanak radnog odnosa istekom ugovorenog perioda probnog rada, regulisano je odredbom člana 36. Zakona o radu (''Sl. glasnik RS'' br.24/05, ... i 75/14, važećeg u vreme donošenja pobijanog rešenja). Navedenom zakonskom odredbom propisano je da je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu u slučaju kada zaposlenom otkaže ugovor o radu pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, u kom slučaju je dužan i da mu ostavi otkazni rok koji ne može biti kraći od pet radnih dana (član 36. stav 3. Zakona o radu). Međutim, stavom 4. ovog plana propisano je da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti radni odnos prestaje danom isteka roka (probnog rada) određenog ugovorom o radu.

Pravilna primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da je poslodavac u obavezi da u rešenju o prestanku radnog odnosa obrazloži svoju odluku kojima dokazuje da zaposleni nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, odnosno da su njegovi rezultati rada nezadovoljavajući – samo u slučaju kada mu se ugovor o radu otkazuje pre isteka ugovorenog perioda probnog rada. Suprotno tome, na osnovu člana 36. stav 4. Zakona o radu, zaposlenom za koga poslodavac oceni da nije pokazao odgovarajuće radne i/ili stručne sposobnosti, radni odnos prestaje istekom perioda probnog rada, u kom slučaju poslodavac nije dužan da mu ostavlja otkazni rok, niti je u obavezi da posebno obrazlaže odluku o prestanku radnog odnosa po ovom osnovu.

U konkrettnom slučaju tužilja je, u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. i 2. Zakona, zasnovali radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, ugovorom o radu od 04.01.2016. godine sa početkom rada od 15.01.2016. godine i uz ugovaranje probnog rada u trajanju od 6 meseci. Radni odnos joj je prestao 15.07.2016. godine, na osnovu člana 36. stav 4. Zakona o radu, istekom ugovorenog perioda probnog rada, a na osnovu pobijanog rešenja tužene od 12.07.2016. godine. Iako u ovom slučaju, prema navedenoj zakonskoj odredbi tužena nije bila u obavezi da svoju odluku obrazlaže, navedeno rešenje sadrži obrazloženje, u kome se navodi osnov i razlozi za otkaz, odnosno da po oceni neposrednog rukovodioca – za vreme probnog rada tužilja nije pokazala dovoljan stepen radnih i stručnih sposobnosti za obavljanje poslova za koje je zasnovala radni odnos sa probnim radom.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je osnovan zaključak nižestepenih sudova da je zakonito pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji, jer u slučaju otkaza po isteku probnog rada zaposlenom, koji u tom periodu nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za obavljanje poslova za koje je zasnovao radni odnos, ne postoji obaveza poslodavca da svoju odluku obrazlaže, pa time ni svoju ocenu o pokazanim nezadovljavajućim sposobnostima zaposlenog, što i suprotne navode ravizije čini neosnovanim.

Izostanak pravnosnažne sudske odluke o nezakonitom prestanku radnog odnosa, čini neosnovanim i zahtev zaposlenog za vrćanje na rad i naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja zaposlenom pripadaju po zakonu, primenom člana 191. stav 1. i 2. Zakona, pa je pravilno zahtev tužilje odbijen i u ovom delu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prilikom donošenja odluke o osnovanosti zahteva tužilje, pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo, pa je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić