.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3128/2023
09.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Mitrović advokat iz ..., protiv tuženog KBC „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“ sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1677/23 od 21.04.2023. godine, u stavu prvom izreke, u sednici veća održanoj dana 09.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1677/23 od 21.04.2023. godine, u stavu prvom izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1677/23 od 21.04.2023. godine, u stavu prvom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6227/21 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe kao u podnesku tužilje od 22.11.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime razlike plate do pune minimalne zarade isplati tužilji novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za ishranu u toku rada isplati ukupan iznos od 28.741,00 dinara, u mesečnim novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati ukupan iznos od 33.633,88 dinara, u mesečnim novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom petim izreke, povučena je tužba tužilje u delu u kom je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime razlike između isplaćene plate i minimalne zarade isplati mesečne novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom šestim izreke, oslobođena je tužilja obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1677/23 od 21.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6227/21 od 14.12.2022. godine, u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava osmog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6227/21 od 14.12.2022. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija), zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu nije dozvoljena.
Presude nižestepenih sudova, u revizijom pobijanom delu, zasnovane su na pravilnom tumačenju odredbe člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama - da koeficijent za obračun i isplatu plata sadrži dodatak na ime spornih naknada, kao i njihovog odnosa sa članom 118. Zakona o radu i njegovoj supsidijernoj primeni (član 2. stav 2). Odluka o tužbenom zahtevu u tom delu je u saglasnosti i sa zaključkom koji je Vrhovni kasacioni sud, vršeći nadležnost predviđenu članom 31. ranije važećeg Zakona o uređenju sudova, usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 05.07.2022. godine - da zaposleni u javnim službama kojima se plata isplaćuje u visini minimalne zarade, ostvaruju pravo na troškove ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kroz koeficijent za obračun njihove plate, i odlukama revizijskog suda u istim činjenično-pravnim sporovima.
Iz tih razloga, nema mesta odlučivanju o tužiljinoj posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 19.08.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
