.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3128/2023
09.02.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Jелене Ивановић, председника већа, Жељка Шкорића, Бранислава Босиљковића, Бранке Дражић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Урош Митровић адвокат из ..., против туженог КБЦ „Др Драгишa Мишовић - Дедиње“ са седиштем у Београду, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1677/23 од 21.04.2023. године, у ставу првом изреке, у седници већа одржаној дана 09.02.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1677/23 од 21.04.2023. године, у ставу првом изреке.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1677/23 од 21.04.2023. године, у ставу првом изреке.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 6227/21 од 14.12.2022. године, ставом првим изреке, дозвољено је објективно преиначење тужбе као у поднеску тужиље од 22.11.2022. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да на име разлике плате до пуне минималне зараде исплати тужиљи новчане износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки појединачни новчани износ почев од означених датума па до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да јој на име накнаде за исхрану у току рада исплати укупан износ од 28.741,00 динара, у месечним новчаним износима наведеним у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки појединачни новчани износ почев од означених датума па до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да јој на име накнаде за регрес за коришћење годишњег одмора исплати укупан износ од 33.633,88 динара, у месечним новчаним износима наведеним у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки појединачни новчани износ почев од означених датума па до исплате. Ставом петим изреке, повучена је тужба тужиље у делу у ком је тражила да се обавеже тужени да јој на име разлике између исплаћене плате и минималне зараде исплати месечне новчане износе наведене у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки појединачни новчани износ почев од означених датума па до исплате. Ставом шестим изреке, ослобођена је тужиља обавезе плаћања судских такси. Ставом седмим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. Ставом осмим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 66.000,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности па до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1677/23 од 21.04.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 6227/21 од 14.12.2022. године, у ставу трећем и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђено решење о трошковима парничног поступка из става осмог изреке пресуде Првог основног суда у Београду П1 6227/21 од 14.12.2022. године. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. Закона о парничном поступку (посебна ревизија), због погрешне примене материјалног права.
По оцени Врховног суда, посебна ревизија тужиље у овом спору није дозвољена.
Пресуде нижестепених судова, у ревизијом побијаном делу, засноване су на правилном тумачењу одредбе члана 4. став 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама и Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама - да коефицијент за обрачун и исплату плата садржи додатак на име спорних накнада, као и њиховог односа са чланом 118. Закона о раду и његовој супсидијерној примени (члан 2. став 2). Одлука о тужбеном захтеву у том делу је у сагласности и са закључком који је Врховни касациони суд, вршећи надлежност предвиђену чланом 31. раније важећег Закона о уређењу судова, усвојио на седници Грађанског одељења од 05.07.2022. године - да запослени у јавним службама којима се плата исплаћује у висини минималне зараде, остварују право на трошкове исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора кроз коефицијент за обрачун њихове плате, и одлукама ревизијског суда у истим чињенично-правним споровима.
Из тих разлога, нема места одлучивању о тужиљиној посебној ревизији ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, због чега је на основу члана 404. ЗПП, одлучено као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овом спору поднета је 19.08.2021. године, а побијани део правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија тужиље није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Јелена Ивановић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
