Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužene da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP je bez uticaja, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba zakona, pri čemu se revizijom i ne ukazuje u čemu se sastoji bitna povreda postupka pred drugostepenim sudom.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilja bila zaposlena kod tužene i radila na mestu ..., da je tužilji dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dana ...2013. godine, i to zbog povrede radne obaveze i nepoštavanje radne discipline, jer je ...2013. godine pomoćnik direktora tužene u pratnji šefa obezbeđenja i vozača, u dnevnom boravku, u prizemlju, osetio miris duvanskog dima koji je dolazio iz pravca kuhinje, pa je delu kuhinje zatekao tužilju, ... AA, ... BB i ... VV kako sede sa šoljama kafe i paklom cigareta na stolu. ... je tom prilikom priznao da je pušio, ali u tom trenutku niko od prisutnih nije pušio, pa ni tužilja. U obrazloženju upozorenja navedeno je da je tužilja upoznata sa zabranom pušenja i sa zakonskim posledicama o bezbednosti hrane, standardom kvaliteta i zaštite namirnica, te da je pored svega toga omogućila VV da puši i boravi u kuhinjskim prostorijama bez očiglednog povoda. Rešenjem tužene od ...2013. godine tužilji, zaposlenoj na poslovima ..., prestao je radni odnos zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, i to zbog neizvršavanja, nesavesnog i neblagovremenog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, zbog učinjenih radnji koje ometaju korisnike u ostvarivanju njihovih prava i interesa u ustanovi, i zbog povrede prava i obaveza u vezi sa statusom zaposlenog u ustanovi. Kritičan događaj se desio ...2013. godine, a ne ...2013. godine. Tužilja nije bila zadužena za sprovođenje zabrane pušenja u prostorijama tužene. U opisu posla tužilje je bilo da vodi računa o ispravnosti električnih uređaja, te kako se ...2013. godine desio kvar ona je pozvala VV da popravi ringlu na štednjaku. Prostorija u kojoj je zatečen VV da pije kafu je prostorija u sklopu kuhinje i odvojena je vratima od dela gde se priprema i servira hrana.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tužene kojim je tužilji otkazan ugovor o radu.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da se revizijom tužene neosnovano ukazuje da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005... 75/2014) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava svoje radne obaveze.

Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ako zaposleni učini povredu radne obaveze, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca.

Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza je izvršavanje radnih obaveza pri čemu zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa svog radnog mesta, ne pridržava se uputstva za rad u svojoj radnoj jedinici, ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da je rešenje tužene o otkazu ugovora o radu nezakonito. Naime, imajući u vidu da je tužilja prilikom obavljanja svojih radnih obaveza u svemu postupala odgovorno, savesno i blagovremeno, da tužena nije dokazala da je tužilja puštanjem majstora u kuhinju prekršila posebne procedure, niti je dokazala da je tužiljina obaveza bila kontrola sprovođenja zabrane pušenja kod tužene, zbog čega i po oceni ovog suda, nisu učinjene povrede radne obaveze u vidu nemarnog i nesavesnog obavljanja poslova, pa propust tužene u organizaciji posla, kao i nepostojanje normativa i jasne procedure ne mogu se staviti na teret tužilji, posebno kod činjenice da na rad tužilje od strane njenog neposrednog rukovodioca nije bilo primedbi.

Pravna posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je i vraćanje na rad zaposlenog koju je tužilja zahtevala, pa su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i odlučili o ovom zahtevu tužilje i obavezali tuženu da je vrati na rad, shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti, shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Bez uticaja su i navodi revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, budući da su po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo, odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i člana 191. stav 1. istog zakona.

Imajući u vidu da tužena sa revizijom u postupku nije uspela, odbijen je njen zahtev za naknadu troškova sastava pomenutog vanrednog pravnog leka.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić