Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) и утврдио да ревизија тужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Указивање тужене да је у другостепеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка пред другостепеним судом из члана 407. став 1. тачка 3. ЗПП је без утицаја, јер у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или погрешне примене које од одредаба закона, при чему се ревизијом и не указује у чему се састоји битна повреда поступка пред другостепеним судом.

У правноснажно окончаном поступку утврђено је да је тужиља била запослена код тужене и радила на месту ..., да је тужиљи достављено упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду дана ...2013. године, и то због повреде радне обавезе и непоштавање радне дисциплине, јер је ...2013. године помоћник директора тужене у пратњи шефа обезбеђења и возача, у дневном боравку, у приземљу, осетио мирис дуванског дима који је долазио из правца кухиње, па је делу кухиње затекао тужиљу, ... АА, ... ББ и ... ВВ како седе са шољама кафе и паклом цигарета на столу. ... је том приликом признао да је пушио, али у том тренутку нико од присутних није пушио, па ни тужиља. У образложењу упозорења наведено је да је тужиља упозната са забраном пушења и са законским последицама о безбедности хране, стандардом квалитета и заштите намирница, те да је поред свега тога омогућила ВВ да пуши и борави у кухињским просторијама без очигледног повода. Решењем тужене од ...2013. године тужиљи, запосленој на пословима ..., престао је радни однос због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине, и то због неизвршавања, несавесног и неблаговременог и немарног извршавања радних обавеза, због учињених радњи које ометају кориснике у остваривању њихових права и интереса у установи, и због повреде права и обавеза у вези са статусом запосленог у установи. Критичан догађај се десио ...2013. године, а не ...2013. године. Тужиља није била задужена за спровођење забране пушења у просторијама тужене. У опису посла тужиље је било да води рачуна о исправности електричних уређаја, те како се ...2013. године десио квар она је позвала ВВ да поправи ринглу на штедњаку. Просторија у којој је затечен ВВ да пије кафу је просторија у склопу кухиње и одвојена је вратима од дела где се припрема и сервира храна.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су поништили као незаконито решење тужене којим је тужиљи отказан уговор о раду.

Врховни касациони суд је утврдио да се ревизијом тужене неосновано указује да је побијана одлука донета уз погрешну примену материјалног права.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005... 75/2014) прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то ако несавесно или немарно извршава своје радне обавезе.

Сагласно цитираној законској одредби, послодавац може отказати уговор о раду запосленом ако запослени учини повреду радне обавезе, при чему је терет доказивања постојања чињеница које формирају отказни разлог на страни послодавца.

Несавесно и немарно извршавање радних обавеза је извршавање радних обавеза при чему запослени не поступа у складу са обавезама из описа свог радног места, не придржава се упутства за рад у својој радној јединици, не показује уобичајену пажњу која се очекује од просечног запосленог и не понаша се као добар домаћин, иако је морао бити свестан штетних последица таквог понашања.

Правилно су нижестепени судови применили материјално право када су оценили да је решење тужене о отказу уговора о раду незаконито. Наиме, имајући у виду да је тужиља приликом обављања својих радних обавеза у свему поступала одговорно, савесно и благовремено, да тужена није доказала да је тужиља пуштањем мајстора у кухињу прекршила посебне процедуре, нити је доказала да је тужиљина обавеза била контрола спровођења забране пушења код тужене, због чега и по оцени овог суда, нису учињене повреде радне обавезе у виду немарног и несавесног обављања послова, па пропуст тужене у организацији посла, као и непостојање норматива и јасне процедуре не могу се ставити на терет тужиљи, посебно код чињенице да на рад тужиље од стране њеног непосредног руководиоца није било примедби.

Правна последица поништаја решења о отказу уговора о раду је и враћање на рад запосленог коју је тужиља захтевала, па су правилно нижестепени судови применили материјално право и одлучили о овом захтеву тужиље и обавезали тужену да је врати на рад, сходно члану 191. став 1. Закона о раду.

Наводе ревизије којима се оспорава утврђено чињенично стање, Врховни касациони суд није ценио, јер се из ових разлога ревизија не може изјавити, сходно одредби члана 407. став 2. ЗПП.

Без утицаја су и наводи ревизије да су нижестепени судови погрешно применили материјално право, будући да су по оцени Врховног касационог суда, нижестепени судови правилно применили материјално право, одредбе члана 179. став 1. тачка 3. Закона о раду и члана 191. став 1. истог закона.

Имајући у виду да тужена са ревизијом у поступку није успела, одбијен је њен захтев за накнаду трошкова састава поменутог ванредног правног лека.

На основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић