U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene po ugovoru o radu od 01.09.2020. godine, na određeno vreme i obavljala je poslove nastavnika ... sa nepunim radnim vremenom od 44,44%, počev od 01.09.2020. godine do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačne odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, najkasnije do 31.08.2021. godine, na osnovu člana 153. stav 3. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ugovor je izmenjen Aneksom ugovora o radu od 13.08.2021. godine u pogledu procenta radnog angažovanja tužilje, tako da je procenat angažovanja umanjen na 22,22% radnog vremena. Tužena škola je održala sednicu nastavničkog veća 30.08.2021. godine, kada je objašnjeno koji se zaposleni preuzimaju i za koja radna mesta. Pobijanim rešenjem o prestanku radnog odnosa od 31.08.2021. godine, tužilji je na osnovu odredbe člana 175. stav 1. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu sa aneksom zaključno sa 31.08.2021. godine, zbog preuzimanja zaposlenog sa liste za tehnoloških viškova za školsku 2021/2022 godine. Rešenjem Školskog odbora tužene od 21.09.2021. godine, odbijena je žalba tužilje i potrđeno rešenje direktora škole o prestanku radnog odnosa. Tužilja je direktoru tužene preporučenom pošiljkom predatom pošti 30.08.2021. godine, poslala obaveštenje o svojoj trudnoći i u prilogu dostavila izveštaj lekara specijaliste ginekologije i akušerstva Poliklinike „Ledis“ od 24.08.2021. godine. U prisustvu advokata 01.09.2021. godine, tužilja je razgovarala sa direktorom i sekretarom tužene škole kada je tuženu usmeno upoznala o svojoj trudnoći, o čemu je direktor tužene 02.09.2021. godine sačinio službenu belešku. Pisano obaveštenje tužilje sa izveštajem lekara specijaliste ginekologije i akušerstva Poliklinike „Ledis“ tužena škola je primila 03.09.2021. godine. Prema izveštaju Poliklinike „Ledis“ od 27.09.2021. godine došlo je do prekida trudnoće kod tužilje.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbe člana 187. Zakona o radu i usvojili zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužilji, a odbili kao neosnovan tužbeni zahtev za vraćanje tužilje na rad.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Tužilja je na osnovu člana 153. stav 3. tačka 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja zasnovala radni odnos kod tužene zaključenjem ugovora o radu od 01.09.2020. godine, na određeno vreme, do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačne odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, najkasnije do 31.08.2021. godine, pa je tužena 31.08.2021. godine donela rešenje kojim se utvrđuje prestanak radnog odnosa tužilji po sili zakona sa 31.08.2021. godine - istekom roka za koji je zasnovan, a na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, koje rešenje je potvrđeno rešenjem Školskog odbora tužene od 21.09.2021. godine i preuzela BB za poslove koje je obavljala tužilja.

Suprotno navodima revizije, nema uslova za reintegraciju tužilje i vraćanje na rad u smislu člana 191. Zakona o radu. Tužilji bi radni odnos svakako po sili zakona u smislu člana 175. stav 1. Zakona o radu, prestao preuzimanjem zaposlenog za poslove koje je obavljala tužilja, konačnom odlukom o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme odnosno istekom roka na koji je zasnovan, a rešenja direktora tužene i Školskog odbora o prestanku radnog odnosa tužilji su poništena kao nezakonita iz razloga što je tužilja u roku propisanom članom 187. stav 3. Zakona o radu obavestila tuženu kao poslodavca o trudnoći i kao dokaz dostavila odgovarajuću potvrdu lekara, usled čega je potpala u zaštićenu kategoriju zaposlenih kojoj u smislu odredbe člana 187. stav 1. Zakona o radu za vreme trudnoće nije mogao biti otkazan ugovor o radu. Kako se zaposlenom kome za vreme trudnoće poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, prema odredbi člana 187. stav 2. Zakona o radu, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo, a kako su tužilji pravo na odsustvo i mera posebne zaštite od otkaza trajali do 27.09.2021. godine, kada je prema izveštaju lekara specijaliste došlo do prekida trudnoće kod tužilje i kada je razlog mogućeg produženja radnog odnosa prestao, to je pravilna ocena nižestepenih sudova da nema uslova za vraćanje tužilje na rad, tim pre što je povukla tužbeni zahtev da joj tužena prizna sva prava iz radnog odnosa od momenta prestanka radnog odnosa.

Navodima revizije tužilja ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković