У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом нису учињене ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 1. и 2. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити. Наводе у ревизији којима се указује да је у другостепеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, Врховни суд није ценио, јер се ревизија из овог разлога не може изјавити у смислу члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код тужене по уговору о раду од 01.09.2020. године, на одређено време и обављала је послове наставника ... са непуним радним временом од 44,44%, почев од 01.09.2020. године до преузимања запосленог, односно до коначне одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, најкасније до 31.08.2021. године, на основу члана 153. став 3. тачка 3. Закона о основама система образовања и васпитања. Уговор је измењен Анексом уговора о раду од 13.08.2021. године у погледу процента радног ангажовања тужиље, тако да је проценат ангажовања умањен на 22,22% радног времена. Тужена школа је одржала седницу наставничког већа 30.08.2021. године, када је објашњено који се запослени преузимају и за која радна места. Побијаним решењем о престанку радног односа од 31.08.2021. године, тужиљи је на основу одредбе члана 175. став 1. Закона о раду, отказан уговор о раду са анексом закључно са 31.08.2021. године, због преузимања запосленог са листе за технолошких вишкова за школску 2021/2022 године. Решењем Школског одбора тужене од 21.09.2021. године, одбијена је жалба тужиље и потрђено решење директора школе о престанку радног односа. Тужиља је директору тужене препорученом пошиљком предатом пошти 30.08.2021. године, послала обавештење о својој трудноћи и у прилогу доставила извештај лекара специјалисте гинекологије и акушерства Поликлинике „Ledis“ од 24.08.2021. године. У присуству адвоката 01.09.2021. године, тужиља је разговарала са директором и секретаром тужене школе када је тужену усмено упознала о својој трудноћи, о чему је директор тужене 02.09.2021. године сачинио службену белешку. Писано обавештење тужиље са извештајем лекара специјалисте гинекологије и акушерства Поликлинике „Ledis“ тужена школа је примила 03.09.2021. године. Према извештају Поликлинике „Ledis“ од 27.09.2021. године дошло је до прекида трудноће код тужиље.

На овако утврђено чињенично стање, правилно су нижестепени судови применили материјално право из одредбе члана 187. Закона о раду и усвојили захтев за поништај решења о престанку радног односа тужиљи, а одбили као неоснован тужбени захтев за враћање тужиље на рад.

Неосновано се наводима ревизије оспорава правилна примена материјалног права.

Тужиља је на основу члана 153. став 3. тачка 3. Закона о основама система образовања и васпитања засновала радни однос код тужене закључењем уговора о раду од 01.09.2020. године, на одређено време, до преузимања запосленог, односно до коначне одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време, најкасније до 31.08.2021. године, па је тужена 31.08.2021. године донела решење којим се утврђује престанак радног односа тужиљи по сили закона са 31.08.2021. године - истеком рока за који је заснован, а на основу члана 175. став 1. тачка 1. Закона о раду, које решење је потврђено решењем Школског одбора тужене од 21.09.2021. године и преузела ББ за послове које је обављала тужиља.

Супротно наводима ревизије, нема услова за реинтеграцију тужиље и враћање на рад у смислу члана 191. Закона о раду. Тужиљи би радни однос свакако по сили закона у смислу члана 175. став 1. Закона о раду, престао преузимањем запосленог за послове које је обављала тужиља, коначном одлуком о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос на неодређено време односно истеком рока на који је заснован, а решења директора тужене и Школског одбора о престанку радног односа тужиљи су поништена као незаконита из разлога што је тужиља у року прописаном чланом 187. став 3. Закона о раду обавестила тужену као послодавца о трудноћи и као доказ доставила одговарајућу потврду лекара, услед чега је потпала у заштићену категорију запослених којој у смислу одредбе члана 187. став 1. Закона о раду за време трудноће није могао бити отказан уговор о раду. Како се запосленом коме за време трудноће послодавац не може да откаже уговор о раду, према одредби члана 187. став 2. Закона о раду, рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време, продужава до истека коришћења права на одсуство, а како су тужиљи право на одсуство и мера посебне заштите од отказа трајали до 27.09.2021. године, када је према извештају лекара специјалисте дошло до прекида трудноће код тужиље и када је разлог могућег продужења радног односа престао, то је правилна оцена нижестепених судова да нема услова за враћање тужиље на рад, тим пре што је повукла тужбени захтев да јој тужена призна сва права из радног односа од момента престанка радног односа.

Наводима ревизије тужиља понавља наводе истакнуте у жалби. Другостепени суд је у образложењу побијане пресуде оценио све жалбене наводе који су били од значаја за правилну одлуку о изјављеној жалби и за своју одлуку је дао јасне и образложене разлоге, које у свему као правилне прихвата и овај суд. Њима се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Са изнетих разлога, на основу члана 414. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић