.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3414/2020
21.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Stević advokat iz ..., protiv tuženog Zavoda za stomatologiju iz Kragujevca, čiji je punomoćnik Miloš Zdravković advokat iz ..., radi poništaja rešenja i utvrđenja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4345/19 od 27.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4345/19 od 27.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4345/19 od 27.05.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 28/19 od 05.08.2019. godine tako što su odbijeni tužbeni zahtevi kojima je tužilja tražila da se: utvrdi da je radni odnos na određeno vreme, zasnovan ugovorima o radu broj ...-... od 01.10.2014. godine, broj ...-... od 31.12.2014. godine i broj ...-... od 10.11.2016. godine, preobražen u radni odnos na neodređeno vreme na poslovima ..., prvog dana rada po proteku roka od 24 meseca rada, odnosno od 15.11.2016. godine; obaveže tuženi da u roku od osam dana od prijema pismenog otpravka presude pozove tužilju na rad i rasporedi je na radno mesto ..., a u slučaju ukidanja ovog radnog mesta na radno mesto koje odgovara vrsti i stepenu njene stručne spreme i da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ...-... od 02.11.2018. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da nadoknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 13.250,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju se ukazuje izjavljenom revizijom, nije zakonom predviđena kao razlog za ovaj vanredni pravni lek (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP).
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između stranaka zaključena su tri ugovora o radu na određeno vreme. Ugovorom o radu od 01.10.2014. godine tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme, od 01.10.2014. do 31.12.2014. godine, a ugovorom o radu od 31.12.2014. godine radni odnos na određeno vreme od 01.01.2015. godine do 01.10.2016. godine. Oba ugovora zaključena su zbog povećanog obima poslova. Treći ugovor o radu na određeno vreme stranke su zaključile 10.11.2016. godine, za vreme od 15.11.2016. godine do 14.11.2018. godine, radi bolje kadrovske obezbeđenosti tužene ustanove. Po tim ugovorima tužilja je obavljala iste poslove ... . Tuženi je po isteku svakog ugovora donosio rešenja o prestanku radnog odnosa. Vremenski poslednji ugovor o radu na određeno vreme otkazan je rešenjem tuženog od 02.11.2018. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je u ovom sporu pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.
Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 75/14), između ostalog propisano je: da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1); da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. tog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2); da se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom perioda iz stava 2. tog člana (stav 3); da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).
U konkretnom slučaju, tužilja je radila kod tuženog bez prekida 24 meseca, od 01.10.2014. godine do 01.10.2016. godine, po ugovorima o radu na određeno vreme od 01.10.2014. godine i 31.12.2014. godine. Nakon prekida dužeg od 30 dana stranke su zaključile novi ugovor o radu na određeno vreme od 10.11.2016. godine, po kojem je tužilja radila kod tuženog 24 meseca - od 15.11.2016. godine do 14.11.2018. godine. S`toga nisu ispunjeni uslovi za nastupanje pravne fikcije da je između stranaka zasnovan radni odnos na neodređeno vreme, odnosno da je došlo do „preobražaja“ radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, zato što tužilja nije radila kod tuženog duže od 24 meseca neprekidno ili sa prekidima kraćim od 30 dana.
Prema odredbi člana 175. stav 1. Zakona o radu, radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan. Radni odnos na određeno vreme, zasnovan ugovorom o radu od 10.11.2016. godine, prestao je 14.11.2018. godine - istekom vremena za koji je zaključen. Zbog toga osporeno rešenje tuženog br. 01-660 od 02.11.2018. godine kojim je otkazan ugovor o radu tužilje od 10.11.2016. godine, usled isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, nije nezakonito.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Ugovor o radu na određeno vreme od 10.11.2016. godine, bez obzira na razlog naveden u istom (bolja kadrovska obezbeđenost tužene ustanove), u suštini je zaključen zbog povećanja obima posla, što proizilazi i iskaza tužilje koja se izjašnjavala o razlozima za zaključenje tog ugovora koji su joj tada bili usmeno saopšteni. Zato takav ugovor nije zaključen suprotno članu 37. stav 1. Zakona o radu. Između dva ugovora o radu zaključena na određeno vreme, po kojima je tužilja obavljala iste poslove u kontinuitetu i trajanju od 24 meseca, i trećeg ugovora o radu na određeno vreme postoji prekid u trajanju dužem od 30 dana. Neprekidno trajanje ovih ugovora ili sa prekidima kraćim od 30 dana nije bilo duže od 24 meseca, da bi se moglo smatrati da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme (pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od 25.12.2012. godine).
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
