У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Битна повреда одредаба парничног поступка из тачке 12. става 2. наведеног члана, на коју се указује изјављеном ревизијом, није законом предвиђена као разлог за овај ванредни правни лек (члан 407. став 1. тачка 2. ЗПП).

Према утврђеном чињеничном стању, између странака закључена су три уговора о раду на одређено време. Уговором о раду од 01.10.2014. године тужиља је засновала радни однос на одређено време, од 01.10.2014. до 31.12.2014. године, а уговором о раду од 31.12.2014. године радни однос на одређено време од 01.01.2015. године до 01.10.2016. године. Оба уговора закључена су због повећаног обима послова. Трећи уговор о раду на одређено време странке су закључиле 10.11.2016. године, за време од 15.11.2016. године до 14.11.2018. године, ради боље кадровске обезбеђености тужене установе. По тим уговорима тужиља је обављала исте послове ... . Тужени је по истеку сваког уговора доносио решења о престанку радног односа. Временски последњи уговор о раду на одређено време отказан је решењем туженог од 02.11.2018. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је у овом спору правилном применом материјалног права преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев.

Одредбом члана 37. Закона о раду („Службени гласник Републике Србије“, број 24/05 ... 75/14), између осталог прописано је: да се уговор о раду може закључити на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла, или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба (став 1); да послодавац може закључити један или више уговора о раду из става 1. тог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца (став 2); да се прекид краћи од 30 дана не сматра прекидом периода из става 2. тог члана (став 3); да ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време (став 6).

У конкретном случају, тужиља је радила код туженог без прекида 24 месеца, од 01.10.2014. године до 01.10.2016. године, по уговорима о раду на одређено време од 01.10.2014. године и 31.12.2014. године. Након прекида дужег од 30 дана странке су закључиле нови уговор о раду на одређено време од 10.11.2016. године, по којем је тужиља радила код туженог 24 месеца - од 15.11.2016. године до 14.11.2018. године. С`тога нису испуњени услови за наступање правне фикције да је између странака заснован радни однос на неодређено време, односно да је дошло до „преображаја“ радног односа на одређено време у радни однос на неодређено време, зато што тужиља није радила код туженог дуже од 24 месеца непрекидно или са прекидима краћим од 30 дана.

Према одредби члана 175. став 1. Закона о раду, радни однос престаје истеком рока за који је заснован. Радни однос на одређено време, заснован уговором о раду од 10.11.2016. године, престао је 14.11.2018. године - истеком времена за који је закључен. Због тога оспорено решење туженог бр. 01-660 од 02.11.2018. године којим је отказан уговор о раду тужиље од 10.11.2016. године, услед истека рока на који је радни однос заснован, није незаконито.

По оцени Врховног касационог суда, нису основани ни наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Уговор о раду на одређено време од 10.11.2016. године, без обзира на разлог наведен у истом (боља кадровска обезбеђеност тужене установе), у суштини је закључен због повећања обима посла, што произилази и исказа тужиље која се изјашњавала о разлозима за закључење тог уговора који су јој тада били усмено саопштени. Зато такав уговор није закључен супротно члану 37. став 1. Закона о раду. Између два уговора о раду закључена на одређено време, по којима је тужиља обављала исте послове у континуитету и трајању од 24 месеца, и трећег уговора о раду на одређено време постоји прекид у трајању дужем од 30 дана. Непрекидно трајање ових уговора или са прекидима краћим од 30 дана није било дуже од 24 месеца, да би се могло сматрати да је заснован радни однос на неодређено време (правно схватање Врховног касационог суда од 25.12.2012. године).

Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић