U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Srbija iz Beograda, radi utvrđenja postojanja radnog odnosa, poništaja odluke o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2608/2018 od 19.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2608/2018 od 19.10.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3142/17 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužbe u delu kojim je traženo da se utvrdi da je dana 11.08.2017. godine, radni odnos tužilje zasnovan na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme po sili zakona, kao i u delu zahteva kojim je traženo da se poništi rešenje tuženog br. ... od 25.08.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad, na radno mesto koje odgovara kvalifikaciji, znanju i iskustvu tužilje, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2608/2018 od 19.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i delu stava drugog izreke, kojim je odbačena tužba za utvrđenje postojanja radnog odnosa i vraćanje na rad. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke i tužbe se odbacuje u delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da je rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj kvalifikaciji, znanju i iskustvu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je potpuno i pravilno primenio odredbe procesnog zakona koje su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude i ocenio žalbene navoda od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident ukazuje, revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na određeno vreme na poslovima spremačice po osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme u periodu od 29.10.2007. godine do 08.04.2015. godine, sa prekidima koji su bili duži od 30 dana. Radni odnos u istom statusu zasnovan je 06.08.2015. godine i trajao je do 30.12.2015. godine, sa prekidom do 17.02.2016. godine, od kada je tužilja po više ugovora o radu radila kod tuženog na određeno vreme neprekidno do 08.09.2017. godine. Rešenjem tužene koje je doneto 25.08.2017. godine i tužilji uručeno 28.08.2017. godine, radni odnos tužilji prestao sa 08.09.2017. godine, istekom roka na koji je zasnovan. Tužba u ovom sporu podneta je dana 09.11.2017. godine, radi utvrđenja da je tužilja stekla status zaposlene na neodređeno vreme po sili zakona 11.08.2017. godine, kao i da je rešenje o prestanku radnog odnosa nezakonito.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je kada je tužba odbačena.

Prema članu 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 75/14), odluka kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno od saznanja za povredu prava.

S obzirom da je tužilji prestao radni odnos odlukom, koja sadrži pouku o pravnom leku, donetom 25.08.2017. godine i da je za povredu svog prava izvesno saznala 28.08.2017. godine, a da je tužba podneta 09.11.2017. godine, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je protek zakonskog roka od 60 dana iz člana 195. Zakona o radu, doveo do gubitka prava na sudsku zaštitu. Navedena odredba o sudskoj zaštiti ne pravi razliku u pogledu vrste tužbi, već samo propisuje da rok od 60 dana teče od dana dostavljanja rešenja o otkazu (kad je to rešenje doneto), odnosno od momenta saznanja za povredu prava. Takođe, usled gubitka prava na pokretanje sudskog spora, nastupila je zakonska pretpostavka da je prestanak radnog odnosa zakonit, zbog čega je pravilno odbacivanjem tužbe, odlučeno o zahtevu tužilje za vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, kao o sporednom zahtevu.

Neosnovani su navodi revizije da su ugovori o radu na određeno vreme zaključivani suprotno odredbama Zakona o radu. Tužilja je gubitkom prava na sudsku zaštitu, izgubila mogućnost dokazivanja da je njen rad na određeno vreme bio neopravdan i neutemeljen na objektivnim razlozima poslodovca, čime bi dovela u pitanje njegovo postupanje i zakonitost zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. Osim toga, sud je u ovom sporu cenio uslove iz člana 37. st. 1, 3. i 6. noveliranog Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa iz određenog u neodređeno vreme i našao da u proteklom višegodišnjem periodu, nije bilo kontinuiranog rada tužilje kod tuženog u trajanju od 24 meseca, jer su prekidi u radu bili duži od 30 dana, iz čega sledi da uslovi za prerastanje i utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme nisu bili ispunjeni.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić