У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Дејан Крстић, адвокат из ..., против туженог Клиничког центра Србија из Београда, ради утврђења постојања радног односа, поништаја одлуке о престанку радног односа и враћања на рад, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2608/2018 од 19.10.2018. године, у седници већа одржаној 25.02.2021. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2608/2018 од 19.10.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 3142/17 од 09.05.2018. године, ставом првим изреке, одбачена је тужбе у делу којим је тражено да се утврди да је дана 11.08.2017. године, радни однос тужиље заснован на одређено време постао радни однос на неодређено време по сили закона, као и у делу захтева којим је тражено да се поништи решење туженог бр. ... од 25.08.2017. године. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужени да тужиљу врати на рад, на радно место које одговара квалификацији, знању и искуству тужиље, као и захтев за накнаду трошкова парничног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2608/2018 од 19.10.2018. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и делу става другог изреке, којим је одбачена тужба за утврђење постојања радног односа и враћање на рад. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у преосталом делу става другог изреке и тужбе се одбацује у делу којим је тужиља тражила да се обавеже тужена да је распореди на радно место које одговара њеној квалификацији, знању и искуству. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Другостепени суд је потпуно и правилно применио одредбе процесног закона које су биле од утицаја на доношење законите и правилне пресуде и оценио жалбене навода од значаја и навео разлоге које је узео у обзир по службеној дужности. Због битне повреде из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју ревидент указује, ревизија се не може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог на одређено време на пословима спремачице по основу више сукцесивно закључених уговора о раду на одређено време у периоду од 29.10.2007. године до 08.04.2015. године, са прекидима који су били дужи од 30 дана. Радни однос у истом статусу заснован је 06.08.2015. године и трајао је до 30.12.2015. године, са прекидом до 17.02.2016. године, од када је тужиља по више уговора о раду радила код туженог на одређено време непрекидно до 08.09.2017. године. Решењем тужене које је донето 25.08.2017. године и тужиљи уручено 28.08.2017. године, радни однос тужиљи престао са 08.09.2017. године, истеком рока на који је заснован. Тужба у овом спору поднета је дана 09.11.2017. године, ради утврђења да је тужиља стекла статус запослене на неодређено време по сили закона 11.08.2017. године, као и да је решење о престанку радног односа незаконито.

Код тако утврђеног чињеничног стања, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право када је када је тужба одбачена.

Према члану 195. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 ... 75/14), одлука којом је повређено право запосленог или када је запослени сазнао за повреду права, запослени или синдикат чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом. Рок за покретање спора је 60 дана од дана достављања одлуке, односно од сазнања за повреду права.

С обзиром да је тужиљи престао радни однос одлуком, која садржи поуку о правном леку, донетом 25.08.2017. године и да је за повреду свог права извесно сазнала 28.08.2017. године, а да је тужба поднета 09.11.2017. године, правилна је оцена нижестепених судова да је протек законског рока од 60 дана из члана 195. Закона о раду, довео до губитка права на судску заштиту. Наведена одредба о судској заштити не прави разлику у погледу врсте тужби, већ само прописује да рок од 60 дана тече од дана достављања решења о отказу (кад је то решење донето), односно од момента сазнања за повреду права. Такође, услед губитка права на покретање судског спора, наступила је законска претпоставка да је престанак радног односа законит, због чега је правилно одбацивањем тужбе, одлучено о захтеву тужиље за враћање на рад, применом члана 191. став 1. Закона о раду, као о споредном захтеву.

Неосновани су наводи ревизије да су уговори о раду на одређено време закључивани супротно одредбама Закона о раду. Тужиља је губитком права на судску заштиту, изгубила могућност доказивања да је њен рад на одређено време био неоправдан и неутемељен на објективним разлозима послодовца, чиме би довела у питање његово поступање и законитост заснивања радног односа на одређено време. Осим тога, суд је у овом спору ценио услове из члана 37. ст. 1, 3. и 6. новелираног Закона о раду за прерастање радног односа из одређеног у неодређено време и нашао да у протеклом вишегодишњем периоду, није било континуираног рада тужиље код туженог у трајању од 24 месеца, јер су прекиди у раду били дужи од 30 дана, из чега следи да услови за прерастање и утврђење постојања радног односа на неодређено време нису били испуњени.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић