U odgovoru na reviziju tužilja predlaže da se revizija odbije, troškove je opredeljeno tražila.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene i obavlja poslove policijskog službenika u Odseku za ... Policijske uprave za Kosovsku Mitrovicu – Koordinaciona uprava za Kosovo i Metohiju. Rešenjem tužene ./. br. ../13 od 31.12.2013. godine, primenom Uredbe o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosovo i Metohija, tužilji je prestao radni odnos sa naznačenim danom. Tužilja je imala boravište na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Rešenjem Republičkog fonda PIO broj ../14 od 03.03.2014. godine tužilji je utvrđeno pravo na posebnu penziju od 01.04.2014. godine koji postupak je pokrenut na osnovu člana 5. Uredbe, a po zahtevu tužilje od 27.02.2014. godine. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je visina utuženih potraživanja tužilje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio zahtev za isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju tužilje, sa obrazloženjem da je tužilji postupak za ostvarivanje prava na posebnu penziju pokrenut u skladu sa članom 5. Uredbe, a ne po odredbama Zakona o policiji, zbog čega joj ne pripada pravo na otpremninu usled odlaska u penziju.

Pravilno je i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev tužilje za isplatu otpremine zbog odlaska u penziju, primenom odredbi Zakona o policiji i Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike.

Neosnovano se u reviziji tužene ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Članom 141. Zakona o policiji (''Službeni glasnik RS'' 101/05), propisano je da policijskom službeniku koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini plate bez poreza i doprinosa za plate primljene za poslednjih šest meseci. Uredbom o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosovo i Metohija („Službei glasnik RS“ br. 115/13 i 42/14), u članu 2. stav 1. propisano je da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova čije je mesto rada na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a kome usled organizacionih promena prestane radni odnos u tom Ministarstvu 31.12.2013. godine može ostvariti pravo na posebnu penziju. Članom 35. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike (''Službeni glasnik RS'' br. 18/11) važećem u spornom periodu, propisano je da zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlaska u penziju u visini šest prosečnih plata primljenih u poslednjih šest meseci, s tim što ono ne može biti niže od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za poslove statistike na dan isplate.

Tužilji je 31.12.2013. godine po rešenju tužene prestao radni odnos sa naznačenim danom. Republički fond za PIO je doneo rešenje 03.03.2014. godine, kojim je tužilji utvrđeno pravo na posebnu penziju počev od 01.04.2014. godine, sa naznačenim mesečnim iznosom. Iz činjenice da je postupak za ostvarivanje prava na posebnu penziju pokrenut prema članu 5. navedene Uredbe, a po zahtevu tužilje od 27.02.2014. godine i da tužilji nije priznato pravo na penziju u skladu sa odredbama Zakona o policiji, prvostepeni sud izvlači zaključak da tužilji ne pripada pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju u smislu člana 141. Zakona o policiji,koji pravni stav ponavlja i tužena u reviziji.

Međutim i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da iz citiranih zakonskih odredbi i opštih akata tužene ne proizilazi, niti je propisano da tužilja nema pravo na isplatu otpremnine, zbog odlasa u posebnu penziju u skladu sa Uredbom o uslovima za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosova i Metohije. Naznačenom Uredbom na poseban način se regulišu uslovi za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosova i Metohije ali se njom ne isključuje primena drugih odredbi zakona i Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike. Samim tim tužilja ima pravo na isplatu otpremnine usled odlaska u posebnu penziju jer ovim zakonskim odredbama i podzakonskim aktima nije derogirana primena odredbi Zakona o policiji kojim se reguliše pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u posebnu penziju, odnosno primena Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike. Drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i zahtev tužilje za isplatu otpremnine zbog odlaska u posebnu penziju usvojio u celini.

Stoga se navodi tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz izloženih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci pod jedan.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smiislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u izreci pod dva.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić