У одговору на ревизију тужиља предлаже да се ревизија одбије, трошкове је опредељено тражила.

Испитујући побијану другостепену пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужене није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а нема ни других битних повреда одредаба парничног поступка које би могле представљати основ за уважавање ревизије тужене.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код тужене и обавља послове полицијског службеника у Одсеку за ... Полицијске управе за Косовску Митровицу – Координациона управа за Косово и Метохију. Решењем тужене ./. бр. ../13 од 31.12.2013. године, применом Уредбе о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија, тужиљи је престао радни однос са назначеним даном. Тужиља је имала боравиште на територији АП Косово и Метохија. Решењем Републичког фонда ПИО број ../14 од 03.03.2014. године тужиљи је утврђено право на посебну пензију од 01.04.2014. године који поступак је покренут на основу члана 5. Уредбе, а по захтеву тужиље од 27.02.2014. године. Вештачењем од стране вештака економско-финансијске струке утврђена је висина утужених потраживања тужиље.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је одбио захтев за исплату отпремнине због одласка у пензију тужиље, са образложењем да је тужиљи поступак за остваривање права на посебну пензију покренут у складу са чланом 5. Уредбе, а не по одредбама Закона о полицији, због чега јој не припада право на отпремнину услед одласка у пензију.

Правилно је и по оцени Врховног касационог суда, другостепени суд применио материјално право када је усвојио тужбени захтев тужиље за исплату отпремине због одласка у пензију, применом одредби Закона о полицији и Посебног колективног уговора за полицијске службенике.

Неосновано се у ревизији тужене указује да је материјално право погрешно примењено.

Чланом 141. Закона о полицији (''Службени гласник РС'' 101/05), прописано је да полицијском службенику који оствари право на пензију припада отпремнина у висини плате без пореза и доприноса за плате примљене за последњих шест месеци. Уредбом о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија („Службеи гласник РС“ бр. 115/13 и 42/14), у члану 2. став 1. прописано је да запослени у Министарству унутрашњих послова чије је место рада на територији АП Косово и Метохија, а коме услед организационих промена престане радни однос у том Министарству 31.12.2013. године може остварити право на посебну пензију. Чланом 35. Посебног колективног уговора за полицијске службенике (''Службени гласник РС'' бр. 18/11) важећем у спорном периоду, прописано је да запослени има право на отпремнину при одласка у пензију у висини шест просечних плата примљених у последњих шест месеци, с тим што оно не може бити ниже од три просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа за послове статистике на дан исплате.

Тужиљи је 31.12.2013. године по решењу тужене престао радни однос са назначеним даном. Републички фонд за ПИО је донео решење 03.03.2014. године, којим је тужиљи утврђено право на посебну пензију почев од 01.04.2014. године, са назначеним месечним износом. Из чињенице да је поступак за остваривање права на посебну пензију покренут према члану 5. наведене Уредбе, а по захтеву тужиље од 27.02.2014. године и да тужиљи није признато право на пензију у складу са одредбама Закона о полицији, првостепени суд извлачи закључак да тужиљи не припада право на отпремнину због одласка у пензију у смислу члана 141. Закона о полицији,који правни став понавља и тужена у ревизији.

Међутим и по оцени Врховног касационог суда правилан је закључак другостепеног суда да из цитираних законских одредби и општих аката тужене не произилази, нити је прописано да тужиља нема право на исплату отпремнине, због одласа у посебну пензију у складу са Уредбом о условима за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косова и Метохије. Назначеном Уредбом на посебан начин се регулишу услови за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косова и Метохије али се њом не искључује примена других одредби закона и Посебног колективног уговора за полицијске службенике. Самим тим тужиља има право на исплату отпремнине услед одласка у посебну пензију јер овим законским одредбама и подзаконским актима није дерогирана примена одредби Закона о полицији којим се регулише право на исплату отпремнине због одласка у посебну пензију, односно примена Посебног колективног уговора за полицијске службенике. Другостепени суд је правилно применио материјално право када је преиначио првостепену пресуду и захтев тужиље за исплату отпремнине због одласка у посебну пензију усвојио у целини.

Стога се наводи тужене о погрешној примени материјалног права не могу прихватити као основани.

Из изложених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци под један.

Како трошкови састава одговора на ревизију не представљају оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице у смиислу члана 154. став 1. ЗПП, то је одлучено као у изреци под два.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић