Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po ugovoru o radu od 20.06.2002. godine, sa više naknadno zaključenih aneksa, obavljao poslove terenskog majstora – vozača. Rešenje o otkazu njegovog ugovora o radu doneto je 03.10.2018. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 77. stav 1. tačka 1. alineja 1. i alineja 5. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 10. tačka 3. ugovora o radu od 20.06.2002. godine – nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza i postupanja protivno odredbama zakona, opštih akata poslodavca i drugih pravila službe. Tužilac se ...2018. godine, nakon intervencije na neispravnom autobusu u ..., nije vratio u garažu ili uputio na najbliži terminus zonom kojom saobraćaju autobusi SP „Kosmaj“, već se bez obaveštavanja i odobrenja dispečera uputio u pravcu ... . Vozilo je parkirao i ostavio ga nezaključanog sa ključevima u kontakt bravi. U tom mestu uočili su ga kontrolori unutrašnje kontrole tuženog. Pregledom tovarnog dela vozila ustanovljeno je da tužilac prevozi šest kanti sa ukupno 162 litra dizel goriva, koje se ne nalaze na spisku delova koji se po odobrenju dispečera mogu nalaziti u vozilu. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz na koje se on nije izjasnio.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu odbili tužbeni zahtev, pošto su zaključili da je tužilac svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze koja predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu. Pravilnikom tuženog o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u sektoru održavanja od 25.10.2013. godine, pored ostalog, predviđeno je da su zaposleni na poslovima servisnog majstora dužni da kod sebe imaju spisak delova, alata, fluida i opreme koje mogu izneti iz pogona, overen od šefa održavanja, odnosno propusnicu za stvari koje iznose iz saobraćajnog pogona a koje se ne nalaze na spisku. Istim aktom je predviđeno da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu zbog povrede radne obaveze, ako se kontrolom utvrdi da se u vozilu nalaze predmeti i materijal koji nisu na spisku. Takođe, Pravilnikom tuženog o obavezama saobraćajnog osoblja od 02.06.2016. godine predviđeno je da vozaču teretnog (specijalnog) vozila nije dozvoljeno da se udalji od istog u toku rada, sem ako to ne naloži nadležno lice, kao i da je vozač takvog vozila dužan da vodi evidenciju u putnom nalogu i da se stara o bezbednosti vozila.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tužilac nije sporio da je izvršio povredu radne obaveze, ali je tokom postupka isticao da je tuženi trebalo da primeni odredbu člana 179-a Zakona o radu i da mu, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne neku od blažih mera predviđenih tom odredbom. Ovaj navod tužilac ponavlja i u reviziji. Primena navedene odredbe je diskreciono pravo poslodavca koji, kad se steknu zakonsku uslovi za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, može odlučiti hoće li zaposlenom otkazati ugovor o radu ili se opredeliti za neku drugu meru. Zato okolnost koju tužilac iznosi, da su drugim zaposlenima izrečene blaže mere i za teže povrede radne obaveze, ne mogu uticati na pravilnost pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu. Zakonom o radu nije predviđena obaveza vođenja discipinskog postupka, a tuženi je prilikom otkaza ugovora o radu u svemu postupao u skladu sa članovima 180, 184. i 185. tog zakona.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić