Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је по уговору о раду од 20.06.2002. године, са више накнадно закључених анекса, обављао послове теренског мајстора – возача. Решење о отказу његовог уговора о раду донето је 03.10.2018. године, због учињене повреде радне обавезе из члана 77. став 1. тачка 1. алинеја 1. и алинеја 5. тачка 1. Колективног уговора туженог и члана 10. тачка 3. уговора о раду од 20.06.2002. године – несавесног и немарног извршавања радних обавеза и поступања противно одредбама закона, општих аката послодавца и других правила службе. Тужилац се ...2018. године, након интервенције на неисправном аутобусу у ..., није вратио у гаражу или упутио на најближи терминус зоном којом саобраћају аутобуси СП „Космај“, већ се без обавештавања и одобрења диспечера упутио у правцу ... . Возило је паркирао и оставио га незакључаног са кључевима у контакт брави. У том месту уочили су га контролори унутрашње контроле туженог. Прегледом товарног дела возила установљено је да тужилац превози шест канти са укупно 162 литра дизел горива, које се не налазе на списку делова који се по одобрењу диспечера могу налазити у возилу. Пре доношења решења о отказу уговора о раду тужиоцу је достављено упозорење о постојању разлога за отказ на које се он није изјаснио.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом члана 179. став 2. тач. 1. и 5. Закона о раду одбили тужбени захтев, пошто су закључили да је тужилац својом кривицом извршио повреду радне обавезе која представља разлог за отказ уговора о раду. Правилником туженог о правима, обавезама и одговорностима запослених у сектору одржавања од 25.10.2013. године, поред осталог, предвиђено је да су запослени на пословима сервисног мајстора дужни да код себе имају списак делова, алата, флуида и опреме које могу изнети из погона, оверен од шефа одржавања, односно пропусницу за ствари које износе из саобраћајног погона а које се не налазе на списку. Истим актом је предвиђено да се запосленом може отказати уговор о раду због повреде радне обавезе, ако се контролом утврди да се у возилу налазе предмети и материјал који нису на списку. Такође, Правилником туженог о обавезама саобраћајног особља од 02.06.2016. године предвиђено је да возачу теретног (специјалног) возила није дозвољено да се удаљи од истог у току рада, сем ако то не наложи надлежно лице, као и да је возач таквог возила дужан да води евиденцију у путном налогу и да се стара о безбедности возила.

По оцени Врховног суда, нису основани наводи ревидента о погрешној примени материјалног права. Тужилац није спорио да је извршио повреду радне обавезе, али је током поступка истицао да је тужени требало да примени одредбу члана 179-а Закона о раду и да му, уместо отказа уговора о раду, изрекне неку од блажих мера предвиђених том одредбом. Овај навод тужилац понавља и у ревизији. Примена наведене одредбе је дискреционо право послодавца који, кад се стекну законску услови за отказ уговора о раду због повреде радне обавезе, може одлучити хоће ли запосленом отказати уговор о раду или се определити за неку другу меру. Зато околност коју тужилац износи, да су другим запосленима изречене блаже мере и за теже повреде радне обавезе, не могу утицати на правилност побијаног решења о отказу уговора о раду. Законом о раду није предвиђена обавеза вођења дисципинског поступка, а тужени је приликом отказа уговора о раду у свему поступао у складу са члановима 180, 184. и 185. тог закона.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић