Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/15) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene neke od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. ZPP na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog i obavljala je poslove u ... proizvodnji, na kojima se ostvaruje norma o kojoj evidenciju vode ovlašćeni radnici tuženog. Dana 28.04.2015. godine tuženi je doneo Odluku o reorganizaciji u sektoru proizvodnje zbog smanjenog obima posla, a nakon toga 08.05.2015. godine i predlog Programa rešavanja viška zaposlenih. Program je sadržao razloge za prestanak potrebe za radom zaposlenih, kriterijume za određivanje viška zaposlenih, dopunske kriterijume, broj i strukturu zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, mere za zapošljavanje viška zaposlenih, rok u kome će biti otkazani ugovori o radu, kao i spisak zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Spisak je obuhvatao 35 izvršilaca – operatera, među kojima se nalazila i tužilja. Kriterijum za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba je redovno mesečno ocenjivanje zaposlenih predviđeno odredbom člana 82. Kolektivnog ugovora tuženog, odnosno prosečna ocena zaposlenog. Dodatni kriterijum je bio dužina radnog staža kod poslodavca, utvrđen u skladu sa članom 81. Kolektivnog ugovora. Za period od januara 2014. godine do marta 2015. godine tužilja je ocenjena prosečnom ocenom 2,94 i sa istom je bila upoznata. Primenom navedenih kriterijuma tužilja je bila na 10. mestu od ukupno 35 zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i koji su proglašeni tehnološkim viškom zbog čega je tuženi dana 28.05.2015. godine, doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da prilikom donošenja pobijanog rešenja tuženi nije ocenio tužilju u skladu sa predviđenim kriterijumima i na taj način je prekršio Pravilnik o ocenjivanju zaposlenih u proizvodnji zbog čega je poništio rešenje o otkazu kao nezakonito.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog, a nakon održane rasprave, prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev tužilje, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je kod tuženog u proizvodnji smanjen broj izvršilaca na radnom mestu operatera za 35, da nije bilo upražnjenih radnih mesta na koje bi tužilja mogla biti premeštena, te da je tužilja oglašena tehnološkim viškom uz prethodno ocenjivanje i pravilnu primenu kriterijuma iz odluke o rešavanju viška zaposlenih, koji su u skladu sa odredbama člana 81. i 82. Kolektivnog ugovora.

Kod prethodno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj presudi primenjeno materijalno pravo i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se poništi rešenje tuženog kojim joj je otkazan ugovor o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, postojali su opravdani razlozi da se tužilji otkaže ugovor o radu kao tehnološkom višku, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14). Kod tuženog su nastupile organizacione promene, što je uslovilo donošenje Odluke o smanjenju broja zaposlenih i izmenu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji, kojima je smanjen broj izvršilaca na poslovima koje je tužilja obavljala, uz primenu kriterijuma predviđenih Programom rešavanja viška zaposlenih i članom 81. i 82. Kolektivnog ugovora (prosečna ocena rezultata rada i dopunski kriterijum godine staža). Tužilja je ocenjena prosečnom ocenom 2,94 i imajući u vidu godine staža našla se na 10. mestu od 35 zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, pa je pravilno drugostepeni sud zaključio da je osporeno rešenje zakonito, jer su u konkretnom slučaju ispoštovane sve zakonske norme koje se odnose na postupak prilikom davanja otkaza zaposlenom za čijim radom je prestala potreba.

Revizijom tužilje neosnovano se ukazuje da je prilikom ocenjivanja tužilja bila stavljena u nejednak položaj sa drugim zaposlenima. Naime, kako je tužilja radila u grupnoj normi, to je iz ovih razloga tuženi kao kriterijum za utvrđivanje rezultata rada za sve zaposlene (na tom radnom mestu), pa i za tužilju, koristio prosečnu ocenu zaposlenog u periodu od 15 meseci, a na osnovu sveukupne ocene neposrednog rukovodioca u tom periodu. To što je tužilja u toku perioda ocenjivanja koristila godišnji odmor i bolovanje nije uticalo na ocenu njenih rezultata rada.

Takođe, neosnovani su navodi revizije da je pred drugostepenim sudom došlo do bitne povrede odredaba parničnog postupka. Izneti zaključak drugostepenog suda u pobijanoj odluci mogao je biti samo rezultat drugačije ocene dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, ali na raspravi, te je isti postupio shodno odredbama člana 383. i 384. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Primenom odredbe člana 165. stav 2. ZPP, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu revizijskih troškova, iz razloga što tužilja po reviziji nije uspela, a odgovor na reviziju izjavljen od strane tuženog ne predstavlja nužan trošak.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić