Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 362/2023
30.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova Beograd, Odred žandarmerije Kraljevo, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2057/22 od 04.10.2022. godine, u sednici veća održanoj 30.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2057/22 od 04.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2057/22 od 04.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2057/22 od 04.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 240/20 od 21.02.2022. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete zbog neisplaćenih dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada za period od 30.04.2017. godine do 23.07.2018. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (stav prvi izreke) i obavezana tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 88.215,36 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate (stav drugi izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini neisplaćenog dodatka na platu tužioca za prekovremeni rad. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa pravnim shvatanjem, izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima u identičnim činjenično pravnim situacijama, gde su pripadnici žandarmerije bili vanredno angažovani na obezbeđenju sporstskih i drugih javniih priredbi odnosno na skupovima povećanog rizika za koje im nije obračunata niti isplaćena uvećana plata za prekovremeni rad. Shodno tome, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 05.05.2020. godine, a vrednost pobijanog dela presude iznosi 33.384,05 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković