.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 362/2023
30.11.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Радославе Мађаров и Весне Станковић чланова већа, у парници тужиоцa АА из ..., чији је пуномоћник Мирјана Ћирковић Мидић адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Министарство унутрашњих послова Београд, Одред жандармерије Краљево, коју заступа Државно правобранилаштво - Одељење у Краљеву, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2057/22 од 04.10.2022. године, у седници већа одржаној 30.11.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2057/22 од 04.10.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2057/22 од 04.10.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 2057/22 од 04.10.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Краљеву П1 240/20 од 21.02.2022. године којом је усвојен тужбени захтев и обавезана тужена да тужиоцу, на име накнаде штете због неисплаћених додатака на плату по основу прековременог рада за период од 30.04.2017. године до 23.07.2018. године исплати појединачно опредељене месечне износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате (став први изреке) и обавезана тужена да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у укупном износу од 88.215,36 динара са припадајућом законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате (став други изреке). Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизијa сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.
Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20 – у даљем тексту: ЗПП) посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.
Предмет тражене правне заштите је накнада штете у висини неисплаћеног додатка на плату тужиоца за прековремени рад. О овом праву тужиоца и о висини тражене накнаде нижестепени судови су одлучили правилном применом материјалног права и у складу са правним схватањем, израженим кроз одлуке Врховног суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима у идентичним чињенично правним ситуацијама, где су припадници жандармерије били ванредно ангажовани на обезбеђењу спорстских и других јавниих приредби односно на скуповима повећаног ризика за које им није обрачуната нити исплаћена увећана плата за прековремени рад. Сходно томе, у конкретном случају, не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потребе уједначавања судске праксе или новог тумачења права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП због чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијанег дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате поднета је 05.05.2020. године, а вредност побијаног дела пресуде износи 33.384,05 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе представља динарску противвредност испод 40.000 евра.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија туженог недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа-судија
Бранислав Босиљковић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
