U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene na neodređeno vreme sa 50% radnog vremena, na radnom mestu ..., sa VII stepenom stručne spreme. Prilikom zasnivanja radnog odnosa tužilja je posedovala diplomu Zapadnog univerziteta iz Temišvara, koja je priznata rešenjem Univerziteta u Nišu broj 8/33- 03-014/10-001 od 04.03.2010. godine, pri čemu je priznanjem navedene diplome tužilja ispunila uslove za sticanje prava o završenim osnovnim akademskim studijama, sa stručnim nazivom ... . Nakon prijema u radni odnos kod tužene tužilja je postavljena za vršioca dužnosti direktora Osnovne škole „BB“ sa mirovanjem radnog odnosa kod tužene, a rešenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 18.03.2015. godine je razrešena funkcije v.d. direktora pomenute škole, zato što ne ispunjava uslove za obavljanje ove funkcije, kao ni uslove za rad na radnom mestu ..., iz kog razloga joj nije omogućeno vraćanje na rad kod tužene, kada joj je i prestao radni odnos. Nakon pravnosnažno okončanog sudskog postupka u kome je utvrđeno da je tužilji radni odnos prestao bez pravnog osnova, ista je vraćena na rad. Direktor tužene je dana 04.03.2020. godine tužilji dostavio pisani nalog radi dostavljanja potrebnih dokaza o ispunjenosti uslova propisanih odredbom člana 139. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, po kom nalogu tužilja nije postupila, pa je dana 12.03.2020. godine doneto pobijano rešenje kojim je tužilji prestao radni odnos zbog neispunjavanja uslova za prijem u radni odnos u školi. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da se ispunjenost uslova iz člana 139. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja proverava u toku rada, te da je u postupku provere ispunjenosti uslova utvrđeno da tužilja nema odgovarajuće obrazovanje, kao ni dokaze o ispunjenosti drugih uslova propisanih pomenutom odredbom, zbog čega joj je shodno članu 167. stav 2. istog zakona prestao radni odnos.

Polazeći od utvrđenog da tužilja poseduje diplomu osnovnih akademskih studija kojom je stekla stručni naziv ... sa 180 ESPB bodova, a da je za zasnivanje radnog odnosa i za rad na radnom mestu ..., prema članu 6. stav 1. tačka 2) Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi, potrebno da lice ima završene master akademske studije - studije drugog stepena, kao i imajući u vidu da tužilja u ostavljenom roku nije dostavila tuženoj školi kao poslodavcu tražene dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 139. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u postupku provere istih, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje tužene kojim je tužilji prestao radni odnos pravilno i na zakonu zasnovano. Ocenili su i da stečeno obrazovanje tužilje na Univerzitetu u Temišvaru nije zakonom propisano obrazovanje za obavljanje poslova ... kod tužene, jer je tužilji rešenjem Univerziteta u Nišu broj 8/33-03-014/10-001 od 04.03.2010. godine evidentirano 180 poena i stekla je naziv „...“, pa joj nedostaje 120 ESPB bodova za poslove navedenog radnog mesta.

Odredbom člana 139. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/17... 6/20) propisano je da u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom, i to ako: 1) ima odgovarajuće obrazovanje; 2) ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima; 3) nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, za puštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće, za krivična dela primanje ili davanje mita, za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje; 4) ima državljanstvo Republike Srbije; 5) zna srpski jezik i jezik na kojem ostvaruje obrazovno – vaspitni rad. Prema stavu 2. istog člana, uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada, a prema stavu 3. dokazi o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 1), 3)-5) ovog člana sastavni su deo prijave na konkurs, a dokaz iz stava 1. tačka 2) ovog člana pribavlja se pre zaključenja ugovora o radu.

Odredbom člana 167. stav 2. istog zakona, propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. ovog zakona ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu nadležnoj zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora.

Odredbom člana 6. stav 1. tačka 2) Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi („Službeni glasnik RS – prosvetni glasnik“, br. 11/2012 ... 10/19) propisano je da poslove stručnog saradnika može da obavlja, između ostalih, školski psiholog: profesor psihologije, diplomirani psiholog - opšti smer ili smer školske psihologije, diplomirani školski psiholog - pedagog, diplomirani školsko-klinički psiholog, diplomirani psiholog - master psiholog, diplomirani psiholog - master.

Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilji u konkretnom slučaju zakonito prestao radni odnos, na osnovu člana 167. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zbog toga što tužilja sa priznatim završenim osnovnim akademskim studijama i stručnim nazivom – ... ne poseduje odgovarajuće obrazovanje za obavljanje poslova stručnog saradnika ... kod tužene.

Pravilno je odbijen zahtev tužilje za vraćanje na rad, jer izostanak pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, isključuje i osnovanost zahteva za njegovu reintegraciju, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić