У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. став 1. ЗПП због којих се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код тужене на неодређено време са 50% радног времена, на радном месту ..., са VII степеном стручне спреме. Приликом заснивања радног односа тужиља је поседовала диплому Западног универзитета из Темишвара, која је призната решењем Универзитета у Нишу број 8/33- 03-014/10-001 од 04.03.2010. године, при чему је признањем наведене дипломе тужиља испунила услове за стицање права о завршеним основним академским студијама, са стручним називом ... . Након пријема у радни однос код тужене тужиља је постављена за вршиоца дужности директора Основне школе „ББ“ са мировањем радног односа код тужене, а решењем Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 18.03.2015. године је разрешена функције в.д. директора поменуте школе, зато што не испуњава услове за обављање ове функције, као ни услове за рад на радном месту ..., из ког разлога јој није омогућено враћање на рад код тужене, када јој је и престао радни однос. Након правноснажно окончаног судског поступка у коме је утврђено да је тужиљи радни однос престао без правног основа, иста је враћена на рад. Директор тужене је дана 04.03.2020. године тужиљи доставио писани налог ради достављања потребних доказа о испуњености услова прописаних одредбом члана 139. Закона о основама система образовања и васпитања, по ком налогу тужиља није поступила, па је дана 12.03.2020. године донето побијано решење којим је тужиљи престао радни однос због неиспуњавања услова за пријем у радни однос у школи. У образложењу овог решења је наведено да се испуњеност услова из члана 139. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања проверава у току рада, те да је у поступку провере испуњености услова утврђено да тужиља нема одговарајуће образовање, као ни доказе о испуњености других услова прописаних поменутом одредбом, због чега јој је сходно члану 167. став 2. истог закона престао радни однос.

Полазећи од утврђеног да тужиља поседује диплому основних академских студија којом је стекла стручни назив ... са 180 ЕСПБ бодова, а да је за заснивање радног односа и за рад на радном месту ..., према члану 6. став 1. тачка 2) Правилника о степену и врсти образовања наставника и стручних сарадника у основној школи, потребно да лице има завршене мастер академске студије - студије другог степена, као и имајући у виду да тужиља у остављеном року није доставила туженој школи као послодавцу тражене доказе о испуњености услова из члана 139. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања у поступку провере истих, нижестепени судови су закључили да је решење тужене којим је тужиљи престао радни однос правилно и на закону засновано. Оценили су и да стечено образовање тужиље на Универзитету у Темишвару није законом прописано образовање за обављање послова ... код тужене, јер је тужиљи решењем Универзитета у Нишу број 8/33-03-014/10-001 од 04.03.2010. године евидентирано 180 поена и стекла је назив „...“, па јој недостаје 120 ЕСПБ бодова за послове наведеног радног места.

Одредбом члана 139. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/17... 6/20) прописано је да у радни однос у установи може да буде примљено лице, под условима прописаним законом, и то ако: 1) има одговарајуће образовање; 2) има психичку, физичку и здравствену способност за рад са децом и ученицима; 3) није осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, за пуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, за кривична дела примање или давање мита, за кривична дела из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање; 4) има држављанство Републике Србије; 5) зна српски језик и језик на којем остварује образовно – васпитни рад. Према ставу 2. истог члана, услови из става 1. овог члана доказују се приликом пријема у радни однос и проверавају се у току рада, а према ставу 3. докази о испуњености услова из става 1. тач. 1), 3)-5) овог члана саставни су део пријаве на конкурс, а доказ из става 1. тачка 2) овог члана прибавља се пре закључења уговора о раду.

Одредбом члана 167. став 2. истог закона, прописано је да запосленом престаје радни однос ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из члана 139. став 1. овог закона или ако одбије да се подвргне лекарском прегледу надлежној здравственој установи на захтев директора.

Одредбом члана 6. став 1. тачка 2) Правилника о степену и врсти образовања наставника и стручних сарадника у основној школи („Службени гласник РС – просветни гласник“, бр. 11/2012 ... 10/19) прописано је да послове стручног сарадника може да обавља, између осталих, школски психолог: професор психологије, дипломирани психолог - општи смер или смер школске психологије, дипломирани школски психолог - педагог, дипломирани школско-клинички психолог, дипломирани психолог - мастер психолог, дипломирани психолог - мастер.

Имајући у виду наведено, правилан је закључак нижестепених судова да је тужиљи у конкретном случају законито престао радни однос, на основу члана 167. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, због тога што тужиља са признатим завршеним основним академским студијама и стручним називом – ... не поседује одговарајуће образовање за обављање послова стручног сарадника ... код тужене.

Правилно је одбијен захтев тужиље за враћање на рад, јер изостанак правноснажне судске одлуке којом је утврђено да је запосленом незаконито престао радни однос, искључује и основаност захтева за његову реинтеграцију, применом члана 191. став 1. Закона о раду.

Имајући у виду изложено, Врховни касациони суд је нашао да ревизију треба одбити као неосновану, па је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Како је ревизија одбијена као неоснована, у смислу члана 153. став 1. ЗПП одбијен је и захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка.

Председник већа – судија

Гордана Џакула,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић