Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije, prema stavu 2. istog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ispitujući ispunjenost uslova propisanih odredbom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, sadržinu presuda nižestepenih sudova donetih primenom materijalno prava na utvrđeno činjenično stanje i razloga na kojima su zasnovane, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom odbijeni su zahtevi tužilje da se ponište rešenja tuženog o izrečenoj disciplinskoj meri novčane kazne tužilji i da se tuženi obaveže da joj isplati naplaćene iznose obustavom od zarade sa zakonskom zateznom kamatom i uplati doprinose, uz date razloge sa kojih je u postupku ocene zakonitosti osporenih rešenja utvrđeno postojanje zakonom propisanog osnova, podobnost činjenica na kojima je zasnovan razlog za novčano kažnjavanje zaposlene i ocenu o zakonitosti sprovedenog disciplinskog postupka u kome je zaposlenoj izrečena disciplinska mera novčane kazne. Revizijom je predloženo da se primenom člana 404. ZPP razmotri pravno pitanje povrede prava na odbranu u disciplinskom postupku u činjeničnoj situaciji kada je od dostavljanja zaključka o pokretanju disciplinskog postupka sa pozivom zaposlenom da iznese odbranu, pa do javne rasprave, proteklo manje od osam dana, shodno odredbi člana 142. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 33/97, 31/01). Reč je o odredbi koja upućuje da se licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za raspravu, odnosno pozvanim licima ostavi, po pravilu, osam dana od dana dostavljanja poziva do dana rasprave. Imajući u vidu utvrđene okolnosti slučaja i činjenice da je tužilja poziv za raspravu u disciplinskom postupku primila 09.05.2014. godine, da se pozivu odazvala, odlaganje nije tražila i odbranu iznela na raspravi održanoj 14.05.2014. godine, drugostepeni sud je uz tumačenje o prirodi instuktivnog roka iz navedene odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, zaključio da nije osnovano isticanje da je tužilji povređeno pravo na odbranu u disciplinskom postupku. Revizijom se u suštini osporava izneti zaključak suda o procesnom pitanju dovoljnosti roka za pripremu odbane u disciplinskom postupku koji je u odnosu na tužilju sproveden, čemu komparativna ne može biti presuda Upravnog suda doneta u upravom sporu, u drugačijoj činjenično-pravnoj situaciji (traženo odlaganje usmene javne rasprave u disciplinskom postupku) i presuda Vrhovnog kasacionog suda doneta u statusnom radnom sporu radi poništaja izrečene mere prestanka radnog odnosa kao najteže sankcije, u činjeničnoj situaciji da je vremenski raspon od pokretanja disciplinskog postupka do održane rasprave u tom postupku bio kraći nego što je to slučaj u disciplinskom postupku prema tužilji. U pitanju nisu ni iste disciplinske mere, ni istovetni tok disciplinskog postupka, a ni propisi primenom kojih su zaposlenima izriču mere prestanka radnog odnosa, odnosno tužilji izrečena disciplinska mera novčane kazne.

Prema iznetom, u ovoj pravnoj stvari nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Takođe, imajući u vidu da su u obrazloženjima presuda nižestepenih sudova izneti pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, a da iz navoda revizije ne proizlazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novog tumačenja prava, ocenjeno je da nema uslova da se prihvati odlučivanje o posebnoj reviziji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. ZPP

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, ovaj sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Tužbom podnetom 18.07.2014. godine, tužilja je postavila tužbeni zahtev da se ponište rešenja tuženog o izrečenoj disciplinskoj meri novčane kazne, isplatu novčanog iznosa i uplatu doprinosa. U tužbi je označena vrednost predmeta spora 105.000,00 dinara.

Predmet spora se na odnosi na zasnivanje, prestanak ili postojanje radnog odnosa, te revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 441. ZPP. U opštem režimu o dozvoljenosti revizije, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi navedeni revizijski cenzus, to revizija tužene nije dozvoljena ni po citiranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić