U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila radnik tuženog po ugovoru o radu od 06.03.2002. godine u Sektoru ... na radnom mestu ... . Aneksom br. .. od 28.03.2014. godine, tužilja je raspoređena na radno mesto ... u ... . Rešenjem tuženog od 17.06.2014. godine, tužilji je prestao radni odnos zbog povrede radne obaveze koje su članom 6. stav 1. tačka 30. Kolektivnog ugovora tuženog od 28.03.2012. godine i članom 19. tačka 1. ugovora o radu, utvrđene kao neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza. Dana 17.04.2014. godine i 29.04.2014. godine, tužilja je unovčila svoju internu platnu karticu za iznos od po 1.000,00 dinara, a dana 10.05.2014. godine internom platnom karticom platila je manjak koji je nastao u toku rada u iznosu od 1.000,00 dinara. Takođe, dana 17.04.2014. godine, tužilja nije izdala fiskalne račune za robu plaćenu internom platnom karticom i istog dana nije izdala fiskalni račun za robu plaćenu karticom BB za iznos od 1.000,00 dinara. Nakon izvršene kontrole, tuženi je sačinio finansijski izveštaj 29.05.2014. godinio, doneo je rešenje o privremenom udaljenju tužilje sa rada sa pravom na 1/3 osnovne zarade dana 30.05.2014. godine, a 04.06.2014. godine doneto je upozorenje da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu tužilji. Povodom finansijskog izveštaja i navoda upozorenja, tužilja se izjasnila tvrdnjom da platnu karticu nije unovčavala, već da je platnom karticom na kraju dana plaćala robu koju je kupovala za sebe i da usled takvog ponašanja, tuženi nije trpeo štetu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo, kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i naknadu štete zbog nezakonitog udaljenja sa rada, s obzirom da su ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005...32/13), budući da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radne obaveze utvrđene oštim aktom poslodavca, odnosno članom 6. stav 1. tačka 30. Kolektivnog ugovora tuženog od 28.03.2012. godine i članom 19. tačka 1. Ugovora o radu. Naime, suprotno Uputstvu poslodavca od 30.04.2010. godine, tužilja je u više navrata unovčila svoji internu platnu karticu i nije izdala fiskalni račun za plaćenu robu internom platnom karticom, što predstavlja nesavesno izvršavanje radnih obaveza i opravdan razlog zbog koga je poslodavac mogao da joj otkaže ugovor o radu. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilja je upozorena na razloge za otkaz ugovora o radu, čime joj je omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu koje je ostvarila, saglasno članu 180. Zakona o radu, tako da je osporeno rešenje doneto u proceduri propisanoj zakonom. Pri tome, u internom postupku pred poslodavcem, tužilja nije pružila dokaze da je kritičnom prilikom plaćala robu koju je kupovala za svoje potrebe, a ta okolnost bi mogla biti relevantna za poslodavca prilikom izricanja disciplinske sankcije (i ocene da li se svrha može postići blažom merom od otkaza), dok činjenica da usled opisanih radnji, poslodavac nije trpeo štetu jer nije bilo manjka nije od značaja, s obzirom da ne utiče na pravnu kvalifikaciju razloga za donošenje osporenog rešenja.

Kako je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad i da joj naknadi štetu zbog nezakonitog udaljenja sa rada na osnovu člana 191. st. 1 i 2. Zakona o radu, zbog čega je pravilno odbijen i tužilje za reintegraciju i naknadu štete, kao sporedni zahtev.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić